Uz to, posebna ekipa od 80 oficira za bezbednost, u saglasnosti s agencijama za kontrašpijunažu i borbu protiv terorizma, biće raspoređena na svakom velikom aerodromu sa zadatkom da se suoči s potencijalnim pretnjama i obezbedi da osobe za koje se sumnja da su teroristi ne napuste ili ne uđu u zemlju.
Prati se 150 osobaAustralijski mediji saznaju da se procenjuje da se oko 150 osoba iz Australije nalazi na spisku praćenih. Bez obzira da li se radi o sumnji da su finansirali, regrutovali ili promovisali terorističke grupe na Srednjem istoku, oni bi mogli, ako s tim nastave, da budu uhapšeni odmah po stupanju novih propisa na snagu. |
Tehnologija uzimanja otisaka prstiju, uz već postojeće elektronsko skeniranje putnih dokumenata pri izlasku, trebalo bi da zatvori prolaz koji je osuđivanom teroristi Kaledu Šarufu omogućio da prošle godine napusti zemlju.
Ova vest stigla je uporedo s odlukom Tonija Abota da odustane od ublažavanja Zakona za borbu protiv rasne diskriminacije. Prvi ministar je objavio odustajanje i rekao da su vladi potrebne bliže konsultacije sa muslimanskom zajednicom, kako bi se zaustavili Australijanci koji putuju u inostranstvo da bi se pridružili terorističkim grupama džihadista. On je rekao da su te konsultacije centralni deo sprovođenja novih zakona pošto oni shvataju da bi muslimanska zajednica mogla da bude zabrinuta zbog njega.
Granični bezbednosni paket propisa predviđa takođe i skraćivanje redova čekanja legitimnih putnika. Ceo paket vlada je već usvojila i on je deo dopunskog ulaganja od 600 miliona dolara za borbu protiv terorizma.
Obaveza i za prevoznikeNajavljuje se da će i avioprevoznici biti zaduženi da naprave novu mrežu nacionalne bezbednosti. Od njih će se, očekuje se, tražiti da vlastima unapred daju podatke o odlascima kako bi se uočili "rizični" putnici, čak i pre nego što dođu do aerodroma. |
Sve je usledilo nakon analize mogućih novih terorističkih pretnji i upozorenja od potencijalnog ponavljanja bombaškog napada na Baliju 2002. godine, ali ovog puta bi ga izveli bolje obučeni i opremljeni teroristi.
Ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop takođe dobija ovlašćenja da takvima, u kratkom roku, suspenduje pasoše.
Inače, samo u Iraku i Siriji u borbama je učestvovalo oko 60 Australijanaca. Dosad je poginulo 15, od čega dva bombaša-samoubice.
– Prvi zadatak vlade je da društvo bude bezbedno – kazao je Abot. – Mislim da su Australijanci poslednjih par meseci bili šokirani dokazima na internetu o Australijancima koji učestvuju u terorističkim aktivnostima u Siriji, Iraku i drugde. Videli smo zaista šokantne snimke osoba rođenih i odraslih u Australiji kako čine užasne stvari prema iračkim policajcima i vojnicima koji su im pali u ruke. Mi smo sada izrazito oprezni prema opasnosti u Australiji, kada se u zemlju vrate ti ljudi koji su se radikalizovali i militarizovali iskustvom u terorističkim organizacijama u inostranstvu.
– Novi propisi treba da olakšaju identifikaciju, podizanje krivične prijave i sudsko gonjenje ljudi angažovanih u tim terorističkim akcijama – rekao je Abot na pres-konferenciji na koju su došli i Džuli Bišop i državni pravobranilac Džordž Brendis.
– Osoba koja putuje na označene lokacije čini prekršaj i treba da objasni da je svrha tog putovanja na označeno mesto – iz humanitarnih, porodičnih ili drugih bezazlenih razloga.
Zakon neće biti retroaktivan, ali kad jednom bude usvojen, važiće za sve Australijance koji se iz borbi u inostranstvu vraćaju kući.
Lokacije će označavati ovlašćenje agencije zadužene za bezbednost.
Opasnost od džihadistaOdgovorni zvaničnik vladine službe za kontrašpijunažu objavio je ove nedelje da uvid u globalnu pretnju ukazuje ne samo na opasnost od džihadista, koji se u Australiju vraćaju iz Sirije i Iraka, nego i na potencijal od novog talasa terorističkih mreža koje nastaju u Indoneziji. |
