Ustavni sud Hrvatske odbio je žalbu advokata Dragana Vasiljkovića, Kapetana Dragana na odluku Županijskog suda u Varaždinu kojom je odbijen zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, mada je formalno ispunjen ključan uslov – izdržanih dve trećine zatvorske kazne.
Istovremeno, zbog delova iz teksta koje je Kapetan Dragan priložio u formi dopune ustavne žalbe, isti taj sud je zatražio od Ministarstva pravde da protiv njega sprovede disciplinski postupak tvrdeći da je rečnikom i prozivanjem hrvatskog pravosuđa u toj dopuni žalbe – prekršio zakon?!
“Nepoštovanje suda”
U dopisu – disciplinskoj prijavi koja je 22. marta poslata Ministarstvu pravde Hrvatske – Upravi za zatvorske sankcije i zatvorskoj upravi Lepoglave, Vasiljković je optužen da je prekršio član 145, stav 2, tačka 7 Zakona o izvršenju kazne zatvora u kome se disciplinski kažnjavaju oni zatvorenici koji vređaju, prete ili se nepristojno ponašaju.
I dok predlagač tvrdi da postoji dovoljno dokaza da bude kažnjen, dotle Vasiljković još jednom “uzvraća udarac” i nastavlja sa ozbiljnim optužbama na račun rada hrvatskog pravosuđa tvrdeći da je sem, što nevin robija, sada i prva žrtva verbalnog delikta u Evropi!
Rasprava po ovom disciplinskom postupku tek treba da bude održana, a predložena kazna je da Kapetanu Draganu privremeno bude uskraćeno pravo raspolaganja svojim novcem u trajanju od 20 dana, odnosno dva meseca uslovno.
Ukoliko tako bude kažnjen, Vasiljković u ovom periodu neće moći da kupuje ništa u zatvorskoj kantini, niti da na drugi način raspolaže svojim parama.
Obrazlažući kršenje člana 145 Zakona o izvršenju kazne zatvora, u predlogu da se izrekne “lakša disciplinska mera” navedeno je da mada je opšte očekivana pretpostavka da su sudovi u građanskim društvima institucije čija je svrha rešavanje sporova na civilizovan način “zatvorenik Vasiljković izlazi iz tih pretpostavki” kvalifikacijama pravosuđa kao “lažovske institucije”, sudskog procesa kao “nacističkog”, sudija kao “zločinaca protiv čovečnosti”, “silovaocima pravde” čime je, kako je navedeno “pokazao nepoštovanje suda i sudija na krajnje neprimeren način”.
“Sloboda izražavanja stranaka u postupku, što uključuje i komunikaciju podnescima sa sudom nije neograničena, a autoritet sudske vlasti, isto kao i stranke u postupku, zahteva zaštitu digniteta koji je u konkretnom slučaju narušen”, stoji u ovom zahtevu u kome su i taksativno nabrojani “dokazi” iz dopune ustavne žalbe kao dokazi za ovu tvrdnju.
Kapetan Dragan im ni ovoga puta nije ostao dužan, te je u odgovoru i dopuni “odgovora” ponovo potkačio hrvatsko pravosuđe, ali i naveo da mu se sudi zbog delikta mišljenja zbog čega će se obratiti i Sudu za ljudska prava u Strazburu.
“Intimna ustašija”
“Vidim da je u današnjoj Hrvatskoj na snazi ‘delikt mišljenja’. Ako nije na snazi zvanično, evo dokaza, da jeste, intimno i praktično. To se uklapa u navodno ‘utemeljenje Hrvatske na antifašizmu’. Zvanično, dok je očigledno, da se Hrvatska, intimno i de fakto temelji na ustašiji i nacizmu. Porušeno je preko 3.000 antifašističkih spomenika, dok se svakodnevno podižu spomenici najgorim zločincima poput Mire Barišića, Milana Budaka, Ivana Šarića… i mnogim drugim ustaškim fašističkim koljačima i zlotvorima, pa čak i belosvetskim hohštaplerima… Da ne pominjemo ‘srpske čokoladice’, napad na vaterpoliste, Blajburg i hiljade drugih primera za koje sigurno znate”, naveo je na početku svog odgovora Vasiljković, a zatim i taksativno “pojasnio” svaku od svojih tvrdnji iz žalbe Ustavnom sudu Hrvatske.
Krenuo je od tvrdnje da je “hrvatsko pravosuđe lažovsko”.
“Hrvatsko pravosuđe je izdalo evropske vrednosti i svoj narod. Pored poražavajućeg izveštaja ‘Transparensi internacional’, a i hrvatskog RTL-a, po čijem istraživanju čak 98 procenata građana Hrvatske se izjasnilo kako ‘ni najmanje ne veruje hrvatskom sudstvu’. To se slobodno može nazvati konsenzusom da je hrvatsko pravosuđe rak-rana hrvatske nacije. Hrvatsko pravosuđe je nasmrt bolesno… Upravo je ovim rečima najugledniji hrvatski pravni ekspert (bivši sudija Vrhovnog suda Hrvatske) napravio tu ‘medicinsku’ dijagnozu.
– Hipokrizija hrvatskog pravosuđa je ovde više nego očigledna. Hrvatsko pravosuđe se ne libi, da srpskog heroja i humanistu (kakvog Hrvatska nije imala u svojoj ne tako slavnoj istoriji) proglasi lažno ‘zločincem’ bez ijednog jedinog proverljivog dokaza, isključivo na ‘hrvatsku časnu reč’, dok se istovremeno, neko iz te zločinačke i neupitno nacističke institucije ‘vređa’, kada ja iznosim neupitne dokaze za njihove laži, nacističke zločine i kriminal, kojima se ti nacisti bez časti, morala, samopoštovanja i ljudskosti bestidno služe. Ja imam dovoljno materijala i mogu napisati knjigu o dokazima da je hrvatsko pravosuđe lažovska, nacistička institucija, a i hoću – naveo je Vasiljković.
Još nije poznato kada će se, unutar zidina zatvora u Lepoglavi održati “glavni pretres”, ali Kapetan Dragan je zatažio da tom novom procesu protiv njega uz advokate, budu prisutni i konzuli Srbije i Australije u Hrvatskoj.
Zakon gori od srbosjeka
U zahtevu za pokretanje postupka protiv Kapetana Dragana navodi se i sledeće:
“Osnovanost prestupa sa subjektivne strane evidentira se u isključivoj nameri zatvorenika da uvredi sud kao instituciju, budući da se podneskom ne referira na (očekivano) pravnu problematiku vezanu uz postupak pred Ustavnim sudom, nego u smislu ‘završne komunikacije’ s hrvatskim pravosuđem ima potrebu komunikacijski standard spustiti na nivo vrednosnih sudova i to u narativnom vidu plasmana uvreda.”
Među onim “ključnim” dokazima da je Vasiljković prekršio zakon izdvojeno je nekoliko citata, od kojih je ključan sledeći:
“Nadam se da je ovo poslednji dokument direktne komunikacije između Vas i mene, pa ću iskoristiti ovu dopunu kako bih stavio do znanja onima koji budu o Vama sudili sutra: Koliko ste kao institucija i kao individualni počinjitelj, nečasni, nepošteni, neprincipijelni i hipokritični. Naravno ja sve Vas u tzv. hrvatskom ‘pravosuđu’ doživljavam (bez ijednog izuzetka) kao kukavičke zločince protiv čovečnosti koji umesto ‘srbosjeka’ vaših predaka (korišćen u Vaših 24 industrijskih pogona za ubijanje srpske dece) koristite zloupotrebu zakona i poklonjenog poverenja kao oružje za zastrašivanje i progon Srba u providnim montiranim nacističkim procesima.”
Drugi priloženi “dokaz” se takođe nalazi na prvoj strani njegove žalbe:
“… Čak ni Vi ne možete biti toliko glupavi, pa da ne shvatate, da ste u ovom nacističkom procesu, Vi zločinci, a ja bezgrešna, poštena i časna žrtva.”
Zatim sledi i citat sa treće stranice tog podneska:
“… Ja sve Vas u hrvatskom pravosuđu doživljavam kao nečasne, nepoštene, nemoralne, nacistički nastrojene primitivce, sa periferije Balkana i margina Evrope i od Vas ne očekujem baš ništa časno, pošteno ili moralno. Baš kao ni od Vaših ‘duhovnih otaca’ pedofila, katoličkih sveštenika, koji poput Vas, zloupotrebljavaju poklonjeno poverenje. Oni siluju Vašu decu (koju im Vi dovodite nedeljom u crkvu ‘na izvolte’), a Vi silujete pravdu”.
Na kraju, zameren mu je i deo sa četvrte stranice;
“… Vaše tzv. Hrvatsko pravosuđe to jest, krivosuđe, je dokumentovano dokazana, nemoralna, lažovska institucija.”
Gde su presude “braniteljima”?
U odgovoru na zahtev za pokretanje disciplinskog postupka, Vasiljković je zatražio mogućnost da dokaže svoje tvrdnje.
“Kako bi se utvrdila istinitost mojih tvrdnji da je hrvatsko pravosuđe nacističko potrebno je ne samo uporediti dokazne standarde koji se u pravosuđu primenjuju prema meni i drugim Srbima, a u poređenju sa Hrvatima, već i pronaći barem jednog hrvatskog branitelja osuđenog za ratni zločin koji je nakon odležanih devet desetina kazne još u zatvoru.”
Putovanje kroz vreme
Argumentujući svoje tvrdnje, Dragan Vasiljković se u više navrata osvrnuo na presudu kojom je pravosnažno osuđen na 13,5 godina.
“Pogledajte budalaštinu na strani 19 presude. U prvom pasusu videćete kako hrvatski nečasni sudija izmišlja ‘dokaze’ protiv Srbina tako što njemu (sudiji) ‘proizilazi’ da je članak objavljen 8. 7. 91. u najvećem jugoslovenskom dnevnom listu “Borba” (pre interneta i digitalne fotografije) nekako objavljen pre nego što ga je novinar napisao. Tako nešto samo budala može napisati naravno, budala bez stida koji se ruga zdravom razumu”, naveo je Vasiljković.
“Poslednji ste spaljivali veštice”
Dragan Vasiljković tvrdi da je žrtva “delikta mišljenja”.
“Ja razumem da ste vi ovde na periferiji Balkana malo izolovani od civilizovanog sveta, ali civilizovani svet se zgražava na tzv. verbalni delikt koji se primenjivao u sudstvu tokom komunističke vladavine na ovim prostorima. Hrvatska je pronašla načina da potone još dublje u nepravdu i nemoral, nego što je bila za vreme vladavine komunizma. Hrvatsko zločinačko tzv. pravosuđe, mene ne optužuje za verbalni delikt već za ‘delikt mišljenja'”, naveo je Vasiljković i podsetio da je njegova dopuna ustavne tužbe predata u “zatvorenoj, zaštićenoj i usmerenoj komunikaciji”.
“Hrvatska mora biti jedina zemlja u Evropi gde postoji ‘delikt mišljenja’. Razumljivo je to, jer ako čak i površno proučimo sramotnu istoriju Hrvatske, naučićemo, da je Hrvatska bila poslednja regija u Evropi gde je sudstvo primenjivalo ‘malleus maleficarum” (malj za veštice, p.a.), pa čak i spaljivanje “veštica” u Zagrebu. Najčešće žena naravno, jer kao što znamo, za sprovođenje “pravde” na toj zatucaloj periferiji Balkana pretežno su bili zaduženi homoseksualci i katolički klero-pedofili (koji obično ne simpatišu žene puno, baš). Ta praksa je zaustavljena tek intervencijom Nj. K. V. kraljice Terezije”, napisao je Vasiljković.
Nisam došao da ratujem
Osvrćući se na zaključak drugostepene presude da je iz Australije stigao u Jugoslaviju kako bi ratovao protiv Hrvatske, Vasiljković tvrdi da je to još jedna izmišljotina proglašena dokazom protiv njega.
“Dokumentovano je da sam napustio Australiju još 1984. godine. To je davnih sedam godina pre nego što je započeo rat u Jugoslaviji. Verovatno dok je taj sudac kao član Komunističke partije još pevao: ‘Druže Tito mi ti se kunemo!’
Ja nisam ‘došao’ niotkuda u rat da bih ratovao protiv Hrvatske kako taj lažov izmišlja bez ijednog argumenta naravno. Mene je rat zatekao u mojoj domovini Jugoslaviji, gde sam živeo i radio kao komercijalni pilot i vlasnik prve privatne avio-kompanije na prostoru Jugoslavije. Rekoh, nisam došao da ratujem, već sam bio primoran da branim domovinu od povampirenih ustaških zločinaca tipa Miro Barišić, stranih plaćenika, hohštaplera i narkomana i domaćih izdajnika tipa Titovi generali Franjo Tuđman, Domazet, Špegelj, Tus… kojima položena oficirska zakletva znači koliko i hrvatskom tzv. pravosuđu istina, čast i poštenje. Razumljivo, za takve ljude uzor i heroji su Stepinac koji je noseći ponosno srpsku šajkaču na glavu dragovoljno pucao na Hrvate i Ban Jelačić koji je za Austro-ugarsku krunu porobio Hrvate. Nemaju Hrvati bolje, šta će?”, naveo je u odgovoru na disciplinski postupak koji je protiv njega pokrenut u zatvoru u Lepoglavi.
Štrbac: Smešan postupak
Savo Štrbac, direktor Veritasa i član Tima odbrane Dragana Vasiljkovića kaže da je reč o najsmešnijem disciplinskom postupku koji je ikada video.
– Čitajući obrazloženje za pokretanje disciplinskog postupka očekivao sam da će predložena kazna biti najmanje višemesečna samica, bez da Kapetan Dragan vidi sunca i meseca. Umesto toga, on će uslovno biti kažnjen jednom od najblažih mogućih disciplinskih mera i to – uslovno. To samo pokazuje da je i u Hrvatskoj očigledno svima jasno da je on osuđen bez dokaza i da nema potrebe da ga dodatno maltretiraju – kaže Štrbac i objašnjava da su Vasiljkovićeve optužbe u dopuni ustavne žalbe bile dovoljne da se protiv njega pokrene krivični postupak.
– Svaka država koja drži do sebe i svojih institucija bi morala da reaguje, ali sve je na kraju prebačeno na proces unutar zidina zatvora u Lepoglavi zato što je apsolutno svima jasno da je osuđen nevin i da mu kazna ističe 26. aprila sledeće godine i to bez da mu je oprošten i jedan dan ili sat u zatvoru. Toga je svestan i Ustavni sud Hrvatske koji će odluku po žalbi na presudu najverovatnije doneti tek pošto se Vasiljković nađe na slobodi. Istovremeno, svi su svesni da će se on žaliti Sudu za ljudska prava u Strazburu i da će tamo dobiti taj proces – navodi Štrbac.
