Mreža za restituciju predložila je državnoj Agenciji za restituciju zakonske izmene prema kojima bi se povećao obim povraćaja nacionalizovane imovine starim vlasnicima u naturi, a Agencija je takav predlog, kao i vraćanje zgrada u kojima su inostrane ambasade uputila Vladi Srbije. Vlasnici nacionalizovane imovine će, ipak morati, najverovatnije da čekaju još tri godine da im se oduzeto vrati, jer je Agencija u okviru predloga izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju unela i tu stavku. Razlog je što isplate obeštećenja treba da počnu iduće godine, ali para u republičkoj kasi za tu namenu nema, pa bi rok trebalo da se prolongira do 2018. godine.
|
Najviše vraćeno Beograđanima Podaci govore da je do sada vraćeno blizu gotovo 2.500 poslovnih prostora, kompletnih zgrada ili pojedinačnih stanova, što je više od 150.000 kvadrata širom Srbije. Najviše u beogradskim opštinama Stari grad gde je 612 objekata, Vračar 324, a sledi Novi Sad sa 175. Stari vlasnicima je predato i oko 3.500 hektara zemljišta.
Ista pravila za strance U Srbiju su iz inostranstva, prema rečima Direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, stigli zahtevi iz 31 države sveta sa kojima Srbija ima reciprocitet, a kako je naveo, pravila za povraćaj imovine stranim i srpskim državljanima su identična. Najviše iz Austrije 447, Nemačke 251, Mađarske 163, Hrvatske 129 i Izraela 58.
|
Takva izmena je, kako za "Vesti" objašnjava koordinator Mreže za restituciju Mile Antić bazirana na preporukama evropskih institucija, ali i realnom stanju koje pokazuje da imovine ima dovoljno, ali ne i para.
– Odlaganje je neminovnost i očekivali smo ga, jer nekoliko rezolucija Evropskog parlamenta i Evropska komisija preporučuju da se što više starog vlasništva vrati u naturi. Sa druge strane treba gledati šta je najbolje za Srbiju, a nije realno da se novac pronađe u situaciji kada smo na sve muke imali i katastrofalne poplave i velike štete – kaže on.
Antić podseća da je predato 73.000 zahteva za povraćaj imovine, što obuhvata oko 300.000 naslednika, što je, prema njegovim rečima, svega 20 odsto od ukupno konfiskovane privatne imovine u Srbiji.
– To je zaista mali deo onoga što arče javna preduzeća poput Srbija šuma koje raspolaže sa više od milion hektara, a da i nema tačnu evidenciju. Zato pozdravljamo nedavnu odluku Vlade o popisu javne svojine, mada je to samo minimalan napredak, jer će opet mnogo toga ostati nepopisano, pošto se pokazuje da je za dve i po godine primene Zakona o restituciji otkrivena ogromna državna imovina – kaže Antić i dodaje da je posle takvog otkrića normalno da se što više ljudima vrati u naturi.
Ukoliko starom vlasniku ne može da bude vraćen stan, prema rečima našeg sagovornika, zašto mu umesto novčanog ili obeštećenja u obveznicama, ne bi bila data šuma.
– Restitucija je i suštinski test za Vladu, jer bez tog procesa nema sistemskih promena u zemlji, a kako se pokazalo i od izuzetne je važnosti i za evropske integracije Srbije. Nisu tačne teze koje se proturaju u javnosti da restitucija koči privatizaciju, već naprotiv koči pljačku države, jer se njom otkrivaju velike zloupotrebe i privredni kriminal – zaključio je Antić.
