Kako navodi ukazuje agencija Asošiejted pres, ovakva situacija u Kongresu ostavlja predsednika SAD Baraka Obamu sa ograničenim oruđima za borbu protiv emisije ugljendioksida koji je delimično odgovoran za topljenje lednika, polarnih kapa i dizanje nivoa mora.
SAD su drugi najveći proizvođač ugljendioksida na svetu, posle Kine. Taj gas je nusproizvod sagorevanja uglja, korišćenja nafte i prirodnog gasa. Smanjenje ovih emisija i prelazak na energetske izvore kao što su vetar i sunčeva energija bile bi skupe i negativno bi se odrazile na ekonomiju u nekim američkim državama, pre svega onim koje su vrlo zavisne od rudarstva i vađenja nafte.
S obzirom na takvu realnost i predstojeće izbore za Kongres u novembru, republikanski poslanici američkog Kongresa – uključujući pojedine Demokrate – nevoljniji su nego ikada da naprave zakon koji bi nametnuo ograničenja emisija ugljendioksida i drugih gasova staklene bašte.
Republikanci imaju dobre šanse da osvoje većinu u Senatu, gornjem domu Kongresa, a Demokrate vode žestoku predizbornu borbu u konzervativnim državama SAD poput Luizijane, Arkanzasa, Kentakija, Zapadne Virdžinije, Aljaske i Montane, čija privreda mnogo zavisi od energetske industrije.
Konzervativne organizacije, uključujući Američku energetsku alijansu, troše milione dolara u kampanju optuživanja demokrata u tim saveznim državama da se zalažu za energetsku politiku koja bi negativno uticala na zaposlenost i ekonomski razvoj na lokalnom nivou.
Ali nije samo politika u pitanju. Mnogi republikanci uopšte ne veruju naučnicima koji ukazuju da su za klimatske promene krivi ljudi i da su one ogromna pretnja po civilizaciju. Senator Marko Rubio, jedan od verovatnih republikanskih kandidata za
predsednika SAD, izjavio je prošlog vikenda kako on lično ne veruje da "ljudska aktivnost izaziva te drastične promene po klimu na način na koji naučnici to predstavljaju".
Ovaj odgovor je uobičajen, uprkos ozbiljnim upozorenjima, koje pored ostalog dolaze iz NASA, kako SAD i ostatak sveta već gube bitku sa klimatskim promenama.
