Do 2. oktobra banke su privredi plasirale 820 miliona, od planiranih 1,2 milijarde evra kredita sa nižom kamatom od tržišne. Uredba o subvencionisanju kamata stupila je na snagu 16. maja, što je omogućilo da privreda dobije dinarske kredite sa kamatom najviše do 5,45 odsto godišnje.
Država se obavezala da će subvencionisati bankarske kamatne stope za kredite odobrene sa rokom vraćanja do 18 meseci, od čega je period početka najviše do šest meseci. Krediti se odobravaju u dinarima za održavanje likvidnosti, finansiranje trajnih obrtnih sredstava i refinansiranje kredita kod iste banke.
Od 2009. do prošle godine za subvencionisanje kamata na odobrene kredite država je bankama izdvojila 8,5 milijardi dinara, a banke su privredi namenile 5,56 milijardi evra zajmova.
Miroslav Marinković i Boško Živković, saradnici mesečnika Ekonomskog instituta "Makroekonomske analize i trendovi", ocenjuju da je gotovo izvesno da banke do kraja godine neće plasirati privredi dogovorenih 1,2 milijardi evra. Ovaj vladin program je u prva četiri meseca njegove primene uticao na blago povećanje odobrenih kredita koji su zbog državne subvencije kamate bili jeftinije, jer je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske zajmove smanjena za gotovo dva procentna poena.
Autori ukazuju i da su banke davale prednost mikro i malim preduzećima.
– Razlozi što je isplaćeno manje kredita sa subvencionisanom kamatom od plana leže u činjenici da u Srbiji postoji nedostatak kvalitetne tražnje za kreditima – kaže Bojan Kordić, izvršni direktor Komercijalne banke za poslove sa privredom.
– Ima preduzeća kojima je potreban novac i koja podnose zahteve za kredit, ali ona ne ispunjavaju potrebne uslove. Reč je o firmama koje svojim bonitetom, kreditnom istorijom, novčanim tokovima i ponuđenim obezbeđenjem ne ispunjavaju kriterijume banke za odobrenje kredita.
Prema zvaničnim podacima, od svih kredita koje su banke u Srbiji odobrile privredi, oko 27 odsto zapalo je u docnju. Od svih bankarskih zajmova odobrenih građanima, takozvanih problematičnih je 10 odsto. Sa otplatom subvencionisanih zajmova, za razliku od kredita odobrenih sa uobičajenom bankarskom kamatom, banke gotovo da nemaju problema.
– U prethodnom periodu izuzetno mali broj klijenata je kasnio sa otplatom obaveza po osnovu subvencionisanih kredita. Od svih isplaćenih sa nižom kamatom, počev od 2009, zaključno sa 2013. godinom, takozvanih loših bilo je samo 0,48 odsto – ističe Kordić.
Fond za razvoj, kao agent po osnovu subvencionisanih kredita, duguje po ranije odobrenim subvencijama bankarskom sektoru oko 8,3 milijardi dinara, od čega se na Komercijalnu banku odnosi 924 miliona dinara.
Krediti kao "andol"Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT), kaže da subvencionisani krediti na privredu deluju kao "andol". – Oni malo ublaže bolove, ali ne otklanjaju bolest.Prava terapija se očekuje od države, koja godinama okleva da je sprovede – kaže Đogovoć. Sa Đogovićevom ocenom slaže se i Dušan Korunoski, generalni sekretar Unije poslodavaca. Prema njegovim rečima, u postojećem poslovnom ambijentu, kratkoročni subvencionisani krediti ne podstiču razvoj i zapošljavanje. Oni samo povećavaju zaduženost već prezadužene privrede. |
Kordić očekuje da će nakon rebalansa budžeta ove obaveze iz prethodnih godina biti izmirene. Subvencije za kredite odobrene u 2014. dospevaju za plaćanje u 2015. i 2016. godini.
Od ukupno odobrenih kredita, u 13.751 slučaj reč je o novom plasmanu od 69,52 milijarde dinara, a na refinansiranje se odnosi 182 odobrenih kredita u iznosu od 2,44 milijarde dinara.
Subvencionisani krediti ne mogu da se dobiju za refinansiranje zajma kod druge banke. Predviđeno je da preduzetnici i mikro preduzeća mogu da dobiju kredita do 10, mala do 100, srednja do 400, a velika preduzeća do 500 miliona dinara.
Za subvencionisanje kamate nije bilo potrebno izdvojiti sredstva u budžetu za 2014. godinu, dok će iz budžeta za 2015. biti izdvojeno tri, a 2016. godine 3,9 milijardi dinara.
