“Dijalog između Beograda i Prištine u 2021. godini gotovo da nije ni postojao i to zbog opstrukcije Prištine. Rešenost Evropske unije, a pre svega Vašingtona da ovo pitanje završi do kraja 2022. godine zasad nema perspektivu, osim ako Zapad ne shvati da ako želi rešenje moraće mnogo više da sluša šta Beograd želi”, kaže bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović.
Jovanović takođe smatra da nerešena pitanja na Zapadnom Balkanu mogu da dobiju ubrzanje pogotovu ako se, kako kaže, zaoštre pitanja sa Ukrajinom.
Zapad će morati da sasluša Beograd
– Zbog toga Zapad ima još hitniju potrebu da sanira situaciju na Balkanu, i to želi naravno u svoju korist kako bi imao obezbeđeno zaleđe pred neizvesnim suočavanjima koje ima pre svega sa Rusijom i udaljenom Kinom, jer su to dva povezana procesa – objašnjava Jovanović.
Iz tih razloga se, smatra Jovanović, mogu očekivati mnogo direktniji i nestrpljiviji pritisci na Srbiju da se reši kosovsko pitanje nego što su bili do sada.
– Problem je u tome što se sve to podudara sa izbornim procesom koji predstoji u Srbiji, jer to automatski znači gubitak nekoliko meseci za postizanje nekog opipljivijeg rezultata. Glavni cilj Zapada je naravno takozvana puna normalizacija odnosa između Srbije i tzv. nezavisnog Kosova sa priznanjem od strane Beograda. Zapadu je to neophodno kako bi stavio tačnu na neizvesnost i kako bi ojačao svoje mogućnosti. Istovremeno bi ubrzao približavanje Srbije Evropskoj uniji što bi dalo veće izglede da se bori s takozvanim ‘malignim’ uticajem i prisustvom Rusije i Kine u Srbiji – objašnjava Jovanović.
S druge strane, dodaje on, s obzirom na to da je prijem Srbije u EU uslovljen priznanjem Kosova, Zapadu to komplikuje plan, pošto zna da Srbija to ne može da uradi ni po Ustavu, ni po političkom raspoloženju, niti po raspoloženju u društvu.
– Tako da nema izgleda da pitanje Kosova bude rešeno na način kako to Zapad želi posebno jer po Rezoluciji 12 44 SB UN tako nešto nije moguće. Zato treba da budemo spremni da će se bitka za Kosovo i Metohiju nastaviti jer Zapad neće odustati dok god ne shvati da mu pritiskanje Srbije donosi više štete nego koristi. Ucenjivanje članstvom u EU Srbiju samo može da više otuđi od Zapada što oni nikako ne žele da se desi – naglašava Jovanović.
Neće biti rešenja do kraja 2022.
Jovanović predviđa da će Zapad u jednom trenutku morati da stavi prst na čelo i proceni svoj pristup Srbiji po ovom pitanju.
– To bi moglo da utiče na njihovu dalju politiku prema Srbiji jer je ta ultimativna, čvrsta politika koja se već godinama primenjuje prema nama pokazala da ne daje rezultate. Zbog toga će morati da razmisle o alternativnom prilazu Srbiji, odnosno, da se više ne ponašaju prema njoj kao naredbodavci i ucenjivači nego da shvate da će samo izlaženjem u susret Srbiji, to jest njenim državnim i nacionalnim interesima – bar do određene mere – moći da očekuju pozitivni nastavak dijaloga koji se dugo vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije – smatra Jovanović.
Postoji, napominje on, hipotetička mogućnost da bi Kosovo krenulo ka ujedinjenju sa Albanijom ako bi u Prištini osetili da Zapad spušta loptu sa Beogradom ali za to nema ni pravnih ni političkih osnova.
– Srbija je zajedno sa Crnom Gorom svojevremeno priznata u Ujedinjenim nacijama u njenim republičkim granicama što znači Srbija sa Kosovom i Metohijom. I to godinu dana po donošenju Rezolucije 12 44 čime je prejudiciran stav o suverenitetu Srbije nad Kosovom i Metohijom. Drugo, eventualno ujedinjenje Albanije i Kosova koje je pod patronatom UN stvorilo bi problem u SB UN, jer je Rezolucija 12 44 pod glavom sedam obavezujuća za sve države na svetu pod pretnjom prinudnog naterivanja na to da poštuje suverenitet Srbije nad KiM – napominje Jovanović.
ZSO je nemoguće ignorisati
Jovanović ističe da bi menjanje granica u Evropi – u ovom slučaju od strane Albanije jer Kosova nema pravni autoritet da odlučuje o tome – izazvalo opštu pometnju u Evropi i šire i naišlo na velike osude i komplikacije, jer se pre svih Nemačka protivi promeni granica na Balkanu.
– Mislim da ni Albanija nije spremna na taj čin osim da ga upotrebi kao sredstvo pretnje da reši svoje pitanje ulaska u EU. Zapad bi možda tako nešto i pozdravio, ali to je u ovom trenutku pretnja hipotetičke prirode – kaže Jovanović.
U osvrtu na poziciju EU prema kosovskom pitanju u protekloj godini, Jovanović konstatuje da Brisel politiku prema Srbiji počinje da upotpunjava otvaranjem nekih novih klastera, a ovi poslednji su u neposrednoj vezi s tim da se “pomogne” Srbiji da navodno lakše prizna Kosovo.
Što se tiče planova Prištine, pred njom su, veruje Jovanović, dva puta koja ona namerava da sledi, a to su NATO i Amerika.
Sasvim logicno.