Prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru muči i druge zemlje nastale posle raspada bivše SFRJ. Rad u javnom sektoru za veliki broj ljudi ostvarenje je sna jer su, u odnosu na privatni, tamo plate i za 30 odsto veće. Za radno mesto ljudi su spremni i da plate.
– To je najbolja ilustracija toga kakav je položaj radnika u privatnom i javnom sektoru i zašto svi hoće da se zaposle u državnoj službi jer otprilike tu važi pravilo – radio ne radio, svira ti radio ili lezi, lebu, da te jedem – kaže ekonomski novinar Mijat Lakićević.
| Srpska kazna Ministar finansija Srbije Lazar Krstić je neumoljiv i tvrdi armija od više od 750.000 zaposlenih u javnom sektoru ne sme da dobije ni člana više bez posebnog odborenja Vlade. U suprotnom, slede kazne – između 4.000 i 17.500 evra za institucije, odnosno 260 do 17.500 evra za odgovorne osobe. |
U Crnoj Gori važi nova mudrost – nema hleba bez mašne i tašne. U crnogorskoj administraciji radi 61.500, što je skoro 12 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Hrvatska ima 229.435 od 1.371.300 zaposlenih, što je 1,75 birokrata na 1.000 stanovnika. Evropski standard je jedan državni službenik na 1.000 stanovnika. Vlada premijera Zorana Milanovića grozničavo traži način kako da javne finansije dovede u red, delimično i drastičnim rezanjem izdataka za plate zaposlenih u državnim preduzećima, zdravstvu, obrazovanju, vojsci. Slovenija, koja je još pre deset godina postala članica EU, takođe ima poveći broj od 266.000 zaposlenih u javnom sektoru, a u Makedoniji radi 156.000 državnih službenika.
Da bi smanjile minus u državnoj kasi, zemlje u regionu su najčešće povećavale poreze i kresale penzije i plate u javnom sektoru. Vlade Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Bugarske koristile su po najmanje pet mera od kojih su bar tri direktno zadirale u džepove građana. Samo na povećanju PDV-a svaka porodica je gubila po oko 50 evra mesečno. Plate državnih službenika su smanjivane i za četvrtinu, a penzije za oko 10 odsto. Hrvatska je smanjila primanja 35.000 penzionera iznad 600 evra i tako uštedela 40 miliona. Mađarska je iz penzionog fonda jednokratno uzela pet milijardi evra.
U Srbiji su oporezovane plate u javnom sektoru iznad 60.000 dinara za 20 odsto, a zarade veće od 100.000 za 25 procenata. Rast penzija ograničen je na ukupno jedan odsto u 2015. i 2016. Vlada je povećala i nižu stopu PDV koja obuhvata hranu sa osam na deset odsto i tako poskupela potrošačku korpu za oko 700 dinara.
Ranka SavićPredsednica ASNS Ranka Savić kaže da sindikat ne podržava smanjenje zarada u javnom sektoru od 10 odsto.
– Smanjenje plata za 10 odsto sindikat ne može da podrži, posebno u zemlji koja ima najniže zarade u Evropi – rekla je Savić, komentarišući ekspoze premijera Aleksandra Vučića. Ona priznaje da je smanjivanje plata sigurna ušteda u budžetu, ali je mnogo bolje da se preduzmu druge mere koje bi dugoročnije pomogle ekonomiji, poput olakšavanja privatnom sektoru, smanjenja nameta na rad, ono što bi pomoglo industriji u Srbiji.
Jedna od mera koju bi trebalo odmah sprovesti, kaže, jeste smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, i to onih koji su posao dobili u poslednje tri godine jer su to mahom partijski kadrovi.
