– Nisam sujetna, ne patim zbog toga što mi se neko ne javlja ili ne zna ko sam. Žao mi je tih mladih ljudi na estradi, jer ne znaju šta rade i šta ih čeka, zapravo nisu ni svesni šta se s njima dešava. Nekoliko puta se pojave na televiziji i pamet im se pomuti. Zaključe da su mnogo velike zvezde i da starije kolege nisu vredne ni toliko da im kažu dobar dan. Većina mladih pevača se pozdravlja samo sa onima koji su u trendu. Tužno je to, ne zbog nas kojima se ne javljaju, već zbog njih. Naravno, nisu baš svi takvi. Ima tu i fine dece, kulturne i lepo vaspitane – kaže Milena.
Pali u očima publike– Svako radi ono za šta misli da mu priliči. A pošto ne znaju šta im priliči, mnogi ispadaju smešni. Ima i onih kojima je teško da se pomire sa prolaznošću. Ne može se večno biti mlad i lep, pa ne starimo samo mi, već i naša publika, zato ne čudi što su neki stariji pevači pali u očima publike. Praveći gluposti u zrelom dobu, jer žele da budu u trendu po svaku cenu dovode u pitanje i sve ono što su uradili do sada. Ja nisam u trendu zato što znam da se ponašam normalno, uvek sam bila skromna i odmerena, nikad nisam bila sklona skandalima i teškim rečima. Ali, to sam ja. |
Šta mislite, kakva ih muzička budućnost čeka?
– Umišljene zvezdice nisu svesne da neće imati muzičku budućnost, jer da bi opstali na estradi moraju mnogo da rade. Mnogi su kratko zasjali, pa tresnuli na zemlju. Surovo je to, ali je neizbežno. Mnogi se zanesu i to ih skupo košta. Za takve, koji nemaju pokriće, slava kratko traje. Pitam se od čega će mladi pevači koji su umislili da su velike zvezde, sutra živeti? Sa druge strane u ovoj muci koja nas je sve snašla, bolje i da pevaju nego da idu stranputicom.
Nedavno ste dobili priznanje "ikona svog zanata" za očuvanje narodne muzike. Šta imate od toga?
– Da krenemo redom. Ja pevam pravu narodnu muziku, komponovala sam većinu svojih pesama, prvo sam dobila status umetnika, pa status istaknutog umetnika. Dobijala sam nagrade stručnih žirija, razna priznanja i pobeđivala i na međunarodnim festivalima. Borila sam se za priznanja u muzici kako bih osvetlala obraz svom ocu siromašnom, skromnom radniku Mlađanu Plavšiću, da bih njemu dokazala da od muzike mogu da živim. Eto, tako sam stigla i do priznanja "ikona svog zanata" koje sam dobila nedavno na manifestaciji "Čaša vode sa izvora". Nažalost, danas nagrade ne znače ništa.
Nikada niste kupili neko priznanje?
– Ja nisam, ali mnogi jesu. Sve je po principu – danas ja tebi, sutra ti meni. Pevačima je bitnije da dobiju plaćene nagrade, nego zasluženi status. Lakše je kupiti priznanje, nego godinama rintati i prolivati znoj. Zato ima mnogo onih koji su lažno popularni, čija je popularnost virtuelna.
Ko danas na estradi najbolje prolazi?
– Na estradi ima mesta i za normalne i za nenormalne. Neki nikad nisu ni bili normalni, neki su bili normalni pa su kasnije poludeli. Neki su uvek bili bleskasti, kao Era, recimo. Uvek je bio takav, to mu odlično stoji i ja ga takvog obožavam. A, moj drug Drljača bi da bude kao Era. Lepo mu kažem da to njemu ne stoji, a on me pita što je Era bolji od njega. Ne radi se tu o boljem i gorem, nego o tome šta kome priliči.
