Oni koji imaju svoje kuće, pekli su u vrtovima, dok većina njih koji stanuju u blokovima su naručili pečenicu.
Uoči Božića reporter "Vesti" posetio je familiju Florić iz Nidervila, koja uz svoju kuću ima tri pečenjare i sušaru. Obišao je i porodicu Stojnić u Herbruku, kao i Boćarski klub Tri panja u Nojkirhu kraj St. Galena, koji ima dve pečenjare. Članovi ovog kluba a i naši ljudi iz drugih krajeva u Švajcarskoj su doneli svoje prasiće na vreme kako bi bili ispečeni za Božić.
– Velika je gužva treba da ispečemo više od 60 prasića. Ljudi dolaze i odlaze a mi moramo ceo dan i noć da dežuramo, dok sve ispečemo a u međuvremenu se grejemo ljutom "ranovčankom". Pošto rakija ne ide na gladan stomak, zamezimo domaće kobasice i kiseli kupus – kaže Goran Todorović, zet familije Florić, rodom iz Kladurova kod Petrovca na Mlavi.
– Svake godine, pred Božić dolazim i pomognem tašti Živadinki i tastu Dragiši. Nekada se to radilo ručno, ubodemo dve račve u zemlji, nabijemo prase na kolac i vrteli 4-5 sati ručno, ali sada je sve to električno – kaže drugi Florićev zet Aleksandar Sarafinović rodom iz Melnice, takođe kod Petrovca na Mlavi.
– Došli mi tast i tašta u posetu i za Božić smo ispekli na ražnju prase i jagnje, tako da ima dosta mesa. Od ranog jutra smo polako natenane zapalili vatru i uz pivce i rakijicu smo sa zadovoljstvom pekli pečenicu. Pečenje prasca na ražnju sam naučio od deda i oca i prenosim to i mojoj deci ovde u Švajcarskoj. Na Badnje veče, zna se, idemo u crkvu, palimo sveće, prisustvujemo liturgiji i uzmemo badnjak – kaže Miki Stojnić iz Herbruka a rodom je iz Gradiške.
Rade kao drakstor
-Dva dana pred Božić pečenjare radi non-stop. Imali smo veliku gužvu, trebalo je do Božića ispeći 50 prasića. Više nije kao pre, zemljaci ne putuju masovno u domovinu za ovaj praznik, većina ih je ostala u Švajcarskoj, i zato je i velika gužva jer običaja se ipak – ne odriču – ističe Dušan Arnaut, predsednik Boća kuba Tri panja iz Nojkirha inače rodom iz Grahova.
