Zgrada specijalnog zatvora smeštena je tik uz sedmi paviljon, gde kazne izdržavaju osuđeni za najteža krivična dela, a od kojih će se neki uskoro naći i u novom delu zatvora, u kome važe posebna pravila. Zgrada ima dva sprata sa po dva krila, koje deli kontrolna soba, i ukupno 60 ćelija sa video nadzorom.
Ovaj zatvor, za razliku od svih drugih, neće imati takozvanu "ljubavnu sobu" i prilikom poseta zatvorenici neće moći da dođu u direktan fizičcki kontakt sa svojim posetiocima.
Svaka ćelija je od po 10 kvadrata, ima tuš kabinu, ormarić, sto, stolicu, lavabo iznad koga se nalazi ogledalo, krevet, radijator, čucavac, dve utičnice i priključak za televizor.
|
U sobi za dnevni boravak nalazi se jedna telefonska govornica, a svi telefonski razgovori, izuzev sa braniocem biće snimani. |
U sobi za posete zatvorenici će moći da pričaju sa svojim posetiocima kroz pancirno staklo, putem interfona.Sobe su okrečene u bež boju sa belim plafonom, i svaka ima prozor obezbeđen metalnom rešetkom.
Iznad duplih metalnih vrata u samoj ćeliji nalazi se kamera za video nadzor.
Prema pravilima o kućnom redu, zatvorenici ustaju u šest ujutru, a svetla im se gase u 23.07, osim ukoliko ne izraze posebnu želju da gledaju neku emisiju na televiziji.
Svakoga dana zatvorenici imaće pravo na dva sata šetnje, dok će im posete najužih članova porodice biti omogućene jednom mesečno, u trajanju od sat vremena.
Dvorište, od oko 100 metara kvadratnih, sastoji se od dva odvojena boksa i natkriveno je čeličnom žicom, a opasuje ga betonski zid. U posebnom odeljenju nalazi se i ambulanta, kuhinja i soba za rekreaciju.
Jedan od kolega novinara, uveravajući se u bezbednost ćelija, slučajno je zatvorio rešetku na vratima od ćelije i unutra ostao desetak minuta, dok zatvorska straža nije obavestila načelnika o tom događaju, koji je potom odobrio upotrebu ključeva, kako bi novinar izašao iz ćelije.
