Ako je suditi prema tržištu nekretnina u Australiji, posebno po cenama kuća, pandemija kovida kao da ne postoji. Još polovinom septembra je objavljen podatak da su cene kuća u Australiji porasle za 19 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Pa i pored ovakvog skoka cena, Banka državnih rezervi (RBA) je saopštila da neće podizati referentnu kamatnu stopu, kako bi uticala na bankarske kredite i na eventualno pojeftinjenje nekretnina.
Šta utiče na visoke cene?
Prošle nedelje je pomoćnica guvernera RBA Mišel Bulok rekla da iako su niske kamatne stope razlog za snažan rast cena kuća, još jedan razlog je i državna podrška izgradnji nekretnina, uključujući program za izgradnju kuća.
Kako je primetio jedan australijski analitičar, izgleda da je pouka finansijske krize iz 2008. i aktuelne pandemije ta da će australijska vlada učiniti sve kako bi izbegla pad cena nekretnina, pa i po cenu da one više ne budu pristupačne za većinu građana.
Koji je razlog ovakvog pristupa australijske vlade?
Po svemu sudeći razlog je upravo leži u nedavno objavljenoj informaciji Australijskog biroa za statistiku (ABS), a to je da su rekordne cene kuća i dalje pokretači bogatstva mnogih domaćinstava.
Prevedeno na jezik običnih smrtnika, Australijanci koji poseduju nekretnine imaju osećaj da su bogati, jer se bogastvo domaćinstva i dalje meri cenama nekretnina koje su zabeležile rekordan rast.
Zavod za statistiku je ocenio da su na rast cena nekretnina uticali rekordno niske kamate, povećanjem poverenja potrošača i potražnja koja je veća od postojećeg nivoa stambenog fonda na tržištu.
Uz sve to treba dodati i, kako je rekao australijski analitičar, vladinu politiku osmišljenu da osigura da cene kuća skaču čak i tokom globalne pandemije.
Koja je uloga RBA?
Međutim, guverner Banke državnih rezervi Filip Lou je rekao da uloga monetarne politike nije da utiče na cene nekretnina.
– Sve veće cene kuća u odnosu na prihod, kolektivno nisu dobre, i to je nešto što bih kao građanin voleo da je drugačije. Ali, kao centralna banka mi tu ne možemo ništa da učinimo – rekao je guverner Lou.
Pored toga, guverner se zapitao zašto finansijska tržišta pretpostavljaju da će sledeće godine doći do rasta kamatne stope i naglasio da će do njenog povećanja doći tek kada plate budu rasle najmanje tri odsto godišnje, i kada inflacija bude bila u rasponu od dva do tri odsto.
Ukoliko se odnos između stambenih kredita i cena održi, do kraja ove godine cene nekretnina u Sidneju i Melburnu mogle da porastu za čak 40 odsto u godinu dana. I to tokom godine u kojoj su oba grada provela dobar deo vremena u blokadi, a plate su porasle, ako ste imali sreće, za jedva dva odsto.
Da li je stanje održivo?
Mišel Bulok je rekla da ukoliko se nagli rast cena kuća na kraju pokaže neodrživim, to bi moglo da dovede do naglog pada cena i smanjenja prometa na tržištu nekretnina u budućnosti.
Na osnovu njenih reči može se zaključiti da određeni rizik u budućnosti ipak postoji.
Naime, u slučaju pada cena nekretnina, visoko zadužena domaćinstva bi mogla da u narednom periodu naglo smanje svoju potrošnju, imajući u vidu velika dugovanja i pad cena svojih nekretnina.
Događaji iz prošlosti pokazuju da su se u tom slučaju vlade odlučivale da još više pumpaju cene nekretnina, kako bi izbegle takav scenario.
Koliko je dugo ta politika održiva ostaje da se vidi, međutim, već sada je jasno da ni jedna vlada ne prihvata politiku pristupačnih nekretnina koja će dovesti do obaranja cena kuća i stanova.
Poskupela i zemlja
Bogatstvo australijskog domaćinstva u potpunosti zavisi od poskupljenja zemlje. Naime, cene zemljišta su otišle za 30 odsto gore tokom poslednjih godinu dana. To praktično znači da je ukupna imovina domaćinstva porasla za svega devet, umesto za 19 odsto.
Tokom 80-tih i ranih 90-tih, zemljište je sa 30 odsto učestvovalo u ukupnom bogatstvu domaćinstava, da bi danas učestvovalo sa 42 odsto.