Osim što prilikom korišćenja telefona u šetnji naša pažnja nije usmerena na put, čima je bezbednost ugrožena, ovakva navika se negativno odražava i na zdravlje. Među njenim najvećim “žrtvama” jesu zglobovi, koji trpe veći pritisak nego inače.
U nedostatku slobodnog vremena većina nas čitanje mejlova i dopisivanje sa prijateljima i članovima porodice ostavlja za period šetnje ili odlaska i dolaska sa posla. Pognutih glava i pogleda usmerenog na ekrane pametnih telefona, mi koračamo ni ne gledajući kuda idemo, vodeći računa da nam neka poruka ili važna objava na društvenim mrežama ne promakne.
Čak i ako stavimo po strani činjenicu da na taj način direktno ugrožavamo našu, a i bezbednost drugih ljudi, to da činimo veoma lošu stvar po zdravlje naših zglobova, koji postaju osetljiviji i skloniji povredama, ne možemo zanemariti. Kako hodanje uz korišćenje telefona utiče na naše zdravlje.
Kako bi ustanovili na koji način hodanje uz korišćenje telefona utiče na naše kretanje, naučnici su sproveli eksperiment u jednoj od najsavremenijih interaktivnih laboratorija za analizu hoda i svakodnevnog ljudskog pokreta na svetu.
Za potrebe ispitivanja dobrovoljcima su izdvojene posebne trake za hodanje sa ekranima koji su simulirali virtuelno okruženje. Ispitanici su podeljeni u dve grupe, tako da jedna matematičke zadatke rešava “iz glave”, a druga uz pomoć mobilnog telefona.
Nakon analize pokreta, naučnici su ustanovili da se ljudsko telo prilikom korišćenja smartfona u hodu prebacuje u specifičan “režim”, pri čemu se brzina koraka smanjuje, a njihova širina (raskorak) povećava kako bi se zadržala ista dinamika, ne bi li se smanjila i verovatnoća saplitanja i padanja.
Međutim, iako naizgled bezbednije, ovakvo kretanje sa sobom nosi posledice po zglobove, premda spoljašnja strana kolena trpi veća opterećeenja. Dugoročno, mogu se javiti i oštećenja hrskavece i meniskusa, pa i degenerativna oboljenja poput osteoartritisa. Ni šetnja sa slušalicama nije preporučljiva.
Sredinom prošle godine se na TikToku pojavio trend “tihe šetnje” koji je za jako kratko vreme stekao veliki broj pristalica. Cilj ove inicijative bio je da se promoviše uživanje u tišini tokom šetnje, umesto uobičajenih razgovora telefonom, slušanja muzike ili podkasta.
Eliminisanjem spoljašnjih ometača poput muzike, podkasta, pa čak i telefonskih poziva, šetači spontano “uranjaju” u svoje misli, a terapeutska moć ovakvog vida šetnje pozitivno utiče i na nivo anksioznosti.
Ovakvom šetnjom podstiče se i mentalna jasnoća i “raspetljavanje” svih komplikovanih situacija u kojima se nalazimo tokom dana, čime se generišu nove ideje i vizije za lični i poslovni rast.
