U Novom Sadu danas se zatvara međunarodni Sajam knjiga na kojem je učestvovalo 175 izlagača. Tokom ove tradicionalne manifestacije, u okviru Dana Laze Kostića, održano je više od stotinu programa, uz gostovanja domaćih i stranih pisaca. Veoma zapažen bili su i Dani biblioteke i bibliotekara, Dani ruske kulture, kao i Međunarodna izložba umetnosti Art Ekspo, koja je okupila i akademske i samouke slikare i omogućila predstavljanje galerija i pojedinaca.
Na Sajmu smo zapazili i Zavičajno udruženje “Sava Mrkalj”, koje je knjigom “Baština krajiških Srba” predstavilo važan doprinos priučavanju krajiške kulturne, književne i jezičke baštine.
– Udruženje se bavi organizovanjem kulturnih programa i čuvanjem uspomene na velikog Savu Mrkalja (učitelj, monah, filolof i reformator srpskog jezika i pravopisa, koji je izvršio veliki uticaj na Vuka Karadžića, prim, aut) – kaže sekretar Udruženja Snežana Stanišić. – Mlada smo organizacija, ali veoma zapažena u poslednje dve godine otkad smo započeli izdavačku delatnost.
Do sada su, dodaje, objavili četiri knjige sa zavičajnom tematikom i bili bi veoma srećni da nađu put do publike među našim ljudima u Australiji.
– To su knjiga pesama Boška Bućana, knjiga pesama Save Mrkalja koje je priredio profesor Dušan Ivanić i knjigu pesama Nebojše Devetaka, koje je priredio Nikola Vujičić. Posebno smo ponosni na “Baštinu krajiških Srba” jer je to zbornik radova naših eminentnih stručnjaka – profesora Dušana Ivanića, dr Slavice Garonje, dr Sofije Božić, dr Ljiljane Stošić i dr Sanje Ranković – kaže Snežana Stanišić.
Sećanja
Knjiga “Baština krajiških Srba” sadrži priloge iz oblasti istorije, jezika, folklore, tradicionalnog pevanja i sakralne baštine. Udruženje “Sava Mrkalj” je ovim delom dalo značaj prilog jednom vremenu i narodu kojem je ostalo da pamti prostor opustošen fizički, ali još uvek natopljen glasovima njegovih predaka i njihovim delima koja obavezuju na sećanje i čuvanje tradicije.
Radojka Tmušić Stepanov: Srpsko-ruske veze
Na Sajmu je bilo i nekoliko ruskih štandova a “Vesti” su posetile Srpsku asocijaciju predavača i poštovalaca ruskog jezika, literature, istorije i kulture, gde smo zatekli gospođu Radojku Tmušić Stepanov, autorsku knjige “Rusija, ruski carevi i imperatori”.
Gospođa Radojka je završila specijalizaciju za rusku kulturu i civilizaciju na na Državnom Institutu za ruski jezik i književnost “Aleksandar Sergejevič Puškin” u Moskvi, a od 2000.godine član je Svetke organizacije rusista.
– Profesor sam ruskog jezika i književnosti i aktivno se bavim proučavanjem ruske kulture i civilizacije. Godinama pišem za ruski list “Glas” o srpsko-ruskim vezama i približavam naša dva naroda. Uvek stavljam akcenat na to koliki je srpski ulog u ruskoj kulturi. U ovoj knjizi postoje dve povelje u kojima srpski knez Lazar poklanja imanje na Kosovu, potrudiću se da to dođe u ruke predsednika Putina… A, prvi ruski krunisani car je velikim delom i Srbin jer je njegova baka od Dejanovića i bila je rod Stefanu Dečanskom, a majka mu je Jelena Glinska od Jakšića iz Banata.
