Sveštenik Petar Đukanović (42), koji je posle dve decenije napustio parohiju u Šapcu i sa ženom i dvoje dece otišao u Nemačku da bude vozač autobusa, samo je jedan od 51.000 Srba koji svake godine napuste zemlju u potrazi za boljim životom.
Na oproštaju, kako prenose mediji, Petar je najbližima rekao da je to odluka koju je donela cela porodica. On će i u Nemačkoj nastaviti da radi kao sveštenik, “ali samo u slobodno vreme”.
Podaci Evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuju da će Srbija ostati bez radnika ako se iseljavanje nastavi ovim tempom. Njihova analiza migracija za prošlu godinu pokazala je da se iz Srbije iselilo 51.000 ljudi.
To znači da trbuhom za kruhom svakog dana ode 139 ljudi, odnosno oko 4.250 mesečno. Drugim rečima, Srbija godišnje izgubi grad veličine Vršca ili dva Apatina. Nimalo utešno nije ni što je stanje na Zapadnom Balkanu svuda isto, pošto je lane ovaj region ukupno napustilo 228.000 ljudi.
Da je migracija radne snage, najčešće stručne, ozbiljan problem za Srbiju upozorio je i Međunarodni monetarni fond. U njihovom poslednjem izveštaju navodi se da u Srbiju rado dolaze strani ulagači, ali da je sve veći problem odliva radne snage.
Zato se u ovom dokumentu sugeriše Vladi u Beogradu da donese paket mera kako bi se sprečile dalje migracije, posebno stručnih radnika. U suprotnom Srbija će biti prinuđena da uvozi radnu snagu, što je nemoguća misija s obzirom na bedne plate.
Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca. I bugarski poslodavci su u istom periodu povećali plate za 13 odsto, a slovački za devet. I u Sloveniji i Češkoj plate su povećane za oko osam procenata, a u Hrvatskoj za pet odsto, što je dva puta više od proseka EU.
Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku kaže za “Vesti” da mladi i sredovečni, koji imaju najviše razvijene radne veštine i stručna znanja, masovno napuštaju zemlju. On navodi podatke srpskih dijasporskih organizacija iz Evrope, Kanade, SAD i Australije da je oko 350.000 naših ljudi sa razvijenim poslovnim sposobnostima došlo u te zemlje u poslednjih 10 godina.
– Srbija je izgubila na hiljade potencijalnih poslovnih lidera koji mogu da budu sposobni menadžeri i osnivači malih i srednjih preduzeća, onaj najkvalitetniji ljudski potencijal – kaže Rajić.
Prosečna plata u Srbiji, prema podacima Eurostata, među najmanjim je u Evropi, a jedini način da se radna snaga zadrži je dobra zarada. Sve dok je prosečna neto plata veća i u nekim državama regiona, kvalifikovani radnici će odlaziti.
RANKA SAVIĆ: Dojadile bedne plate
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ukazuje da su Srbi svuda u Evropi vrlo tražena i cenjena radna snaga.
– Isto je i na Balkanu. Naši radnici odlaze i u Sloveniju da rade za odlične plate. Ako nešto ne učinimo desiće se katastrofa za srpsku ekonomiju i celokupno društvo, jer Srbija izdvaja veliki novac za školovanje ljudi, a oni će doprineti nekoj drugoj državi – kaže Ranka Savić i zaključuje da srpski radnici jednostavno više neće da budu samo jeftina radna.
Minimalac 230 evra
Čak 300.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu koja iznosi 228 evra. Ta suma nije dovoljna za puko preživljavanje, a veliki broj radnika prima platu sa zakašnjenjem od nekoliko meseci.
Sumorne brojke
prosečna plata 455
minimalna plata 230
minimalna korpa 305
prosečna penzija 222
(iznosi su u evrima)
Nekad sila, danas izvoznici ljudi
– Nekada je bivša Jugoslavija imala jedan od najboljih visokoškolskih sistema u svetu. Pa podatak da smo krajem 50-ih godina bili peta zemlja na svetu koja je imala atomski reaktor u Vinči (posle SAD, tadašnjeg SSSR, Kanade i Francuske) govori mnogo. Bili smo jedna od retkih zemalja koja je bila u stanju da sagradi nadzvučni avion, a jugoslovenski tenk za pustinjske uslove bio je jedan od najcenjenijih u svetu. Danas imamo dugove i izvozimo ljude – komentariše Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.
On dodaje da je i bivša Jugoslavija izvozila radnu snagu, ali pod potpuno drugačijim uslovima:
– Radnici su odlazili na naš Biro za zapošljavanje i aplicirali za odlazak u Nemačku, Švajcarsku, Austriju… Ljudi su odlazili i radili, ali su gradili ovde. Gradili su kuće pokraj Beograda, u selima, ali i na moru.
Naši stručnjaci su bili cenjeni pa smo po investicionoj izgradnji bili nadaleko poznati, dodaje Bušatlija i zaključuje:
– Gradili smo po Bliskom istoku, Južnoj Americi, sagradili smo pola Paname. Danas je situacija bitno drugačija, jer odlazi kvalifikovana radna snaga sa namerom da tamo u belom svetu i ostane.
