Kada smo ga prošlog petka, dan uoči Srpske Nove godine, telefonom pozvali i javili mu da je ponovo dobio vrednu donaciju i da treba da se dogovorimo kad i gde da je preuzme, Vukomir Tomović, bolesni siromašak iz novopazarskog naselja Čestovo, koji godinama sam i bez ikakvih prihoda brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, bio je u svom rodnom Pasijem Potoku na Rogozni. Javio nam se iz šume gde je, kako kaže, lepo vreme koristio da pripremi još malo drva za zimu.
Puno se ovaj hrabri i nesrećni otac i deda (ima i paralizovanu unuku Katarinu, ćerku trećeg zdravog sina Zorana i snahe Marine) obradovao donaciji, a njegovo prvo pitanje bilo je: “Je l opet iz Australije?” Kad smo mu odgovorili potvrdno i da je reč o Anđelki Đurović, kratko nam je prokomentarisao “Znao sam – jedina pomoć poslednjih godina stiže nam iz ove daleke zemlje. Svaki dinar nama je zlata vredan. Donacija nam uvek stiže kad nam je najpotrebnija. Vidimo se večeras u bolnici Novopazarska banja, tamo su Peđa i Ivan na terapijama i vežbama.”
Susret u banji
– Jedino kada su Predrag i Ivan na sigurnom, u bolnici ili u banji, mogu da na dan-dva odem u planinu, u selo gde smo nekada živeli, i sečem drva. Kod kuće ne smem da ih ostavim same, nepokretni su i bolesni, bojim se da im se nešto loše ne dogodi. Posle smrti supruge Zore ja sam im i otac i majka – objašnjavao nam je Vukomir pri susretu u Novopazarskoj banji.
On dalje objašnjava tešku situaciju u kojoj se nalazi on i njegovi sinovi.
– Ponovo se vraćam na planinu, Predrag i Ivan će još koji dan ostati na rehabilitaciji, a ja, ako vreme dozvoli, nastavljam sa sečom drva. Zimu ćemo provesti zajedno. Zahvaljujući pomoći dobrih ljudi biće nam toplo. Imamo i nešto namirnica, moći ćemo da kupimo i pelene i lekove – priča Vukomir i moli nas da dobrotvorki Anđelki Đurović prenesemo pozdrave, veliku zahvalnost i želje za dobro zdravlje dobrotvorke.
Sa 300 australijskih dolara Anđelka Đurović iz Melburna obradovala je i Bajru Suljević iz Novog Pazara koja sama, u iznajmljenom stanu i bez ikakvih prihoda, punih 28 godina brine o nepokretnoj, gluvonemoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti.
Ova žena heroj koju je suprug napustio davno, čim je saznao da će roditi dete sa anomalijom, dve i po decenije “ne izlazi iz kuće” i svakog momenta je uz bolesnu ćerku. Od prvog teksta u “Vestima”, pre osam godina, Bajra više nije sama, o njoj i Arijeti brinu naši čitaoci sa raznih strana sveta i dobri ljudi iz ovog kraja.
Ogrev je najpreči
Prošlu zimu prebrodile su bez problema, nadaju se da će i ovu, a donaciju Anđelke Đurović iskoristiće da dokupe još malo ogreva, plate kiriju i kompletiraju zalihe lekova.
– Sada smo ja i Arijeta sve podredile zimi, od novembra do aprila uvek nam je najteže. Srećom, ova zima je za sada blaga, još nema snega i mrazeva, pa trošimo manje drva. Međutim, meteorolozi najavljuju i hladnije dane, biće ovde i velikih minusa, šporet i bojler moraće da rade non-stop. Ipak, nadamo se da ćemo nekako izgurati do proleća, da nije dobrotvora poput Anđelke Đurović i drugih iz Australije naš život bio bi nepodnošljiv. Ko zna da li bi Arijeta još bila u životu – ističe Bajra i moli nas da dobrotvorki iz Melburna prenesemo njene i Arijetine pozdrave i zahvalnost do neba.
Srčani bolesnik
Poslednjih godina Bajra ima velike probleme sa zdravljem, posebno sa srcem. Više puta upućivana je na bolničko lečenje i uvek je, rizikujući svoj život, odustajala zbog Arijete koju ne može da ostavi samu.
– Ostavim je na pola sata da odem do prodavnice ili zamolim neku komšinicu da je pripazi. Šta ću, takav mi je život. Bog mi je to odredio, ne smem ni da mislim šta će biti sa Arijetom kad mene ne bude – žali se ova hrabra Novopazarka.
Zlatna Anđelka
– Šta bi mi bez Anđelke, Rajke, Ljiljane, Slobodana i mnogih drugih dobrotvora iz Australije koji nas godinama hrane, plaćaju struju, odevaju i nabavljaju nam lekove. Želimo im dobro zdravlje, sreću u životu i Bog da ih čuva – poručuje Vukomir Tomović.
