– U subotu su se izvukli iz Porto Prensa i stigli do Kejp Hejšna kod Enizine drugarice sa fakulteta, odakle su u ponedeljak otišli za Pignon, rodno selo moje supruge, u kuću njenih roditelja – kaže za "Vesti" Đorđe Teofilović, Beograđanin koji se u Torontu naslušao raznih, većinom pogrešnih priča objavljenih po srpskim medijima o tome gde je njegova porodica i kako je pronađena u prestonici Haitija.
– Moja supruga i deca sleteli su u Porto o Prens dva i po sata pre zemljotresa. Upravo su se bili smestili u kuću kod prijatelja kod kojih su nameravali da prenoće i sutradan krenu ka severu zemlje. Srećom, kuća u kojoj su boravili nije srušena, tako da su izbegli najgore. Uz sebe su imali i nešto suve hrane, sušenog voća i mleka za bebu, pa nije bilo alarmantno ni kada je hrana u pitanju. Bilo bi mi mnogo lakše da sam tada bio uz njih, neizvesnost je bila strašna. Telefonske linije nisu funkcionisale i posle silnih peripretija i raznih pokušaja, Enizin brat je nekako stigao do Porto o Prensa, pronašao ih, javio njenoj drugarici koja je javila meni (imejlom) da su živi i zdravi, i vratio se i Pignon – objašnjava Đorđe za "Vesti".
– Ja idem u Dominikansku republiku 2. februara i odatle ću preći na Haiti, po suprugu i decu. U Toronto se vraćamo 4. februara. Eto, to je validna informacija.
Ni on ni supruga, oboje američki studenti koji su se upoznali na postdiplomskih studijama još nemaju kanadsko državljanstvo (sinovi su državljani Kanade po rođenju), tako da se kanadski vojnici nisu, po Đorđevim rečima, angažovali oko lociranja njegove porodice. Inače, sever zemlje, gde je rođena Eniz Etjen, nije stradao od zemljotresa, tamo vladaju isti uslovi kao pre kataklizme. Živi se bez struje, bez vode, koriste se poljski klozeti. Pitamo ga kako je supruga podnela ovu tragediju, kako su dečaci.
– Živeći na Haitiju ona je navikla da je smrt sastavni deo života. U svemu što se desilo zdržala mirnoću. Nema drame, nema depresije, kukanja. Najteže je sve ovo podneo moj stariji sin Imanuel. Eniz kaže da se stalno budi, plače i traži mene, hoće da ide kući. Ilerons je još mali, njegova majka je s njim i za njega je sve u redu.
U Srbiji su Eniz i Đorđe bili dva puta. Tokom jednog od tih boravaka kršten je Imanuel u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.U domu Teofilovića govori se kreolski i srpski.
