Manji troškovi, uz rast efikasnosti poslovanja u javnim preduzećima, neće doneti uštede u budžetu kojim bi se, smatraju ekonomisti, izbeglo umanjenje penzija i plata zaposlenih u javnom sektoru. Ekonomisti pozdravljaju nameru ministra privrede Dušana Vujovića da „minimizira potrebu sečenja penzija i plata”, ali smatraju da je ogromna razlika između mogućih ušteda i objektivne potrebe da se negde pronađe 1,5 milijarda evra.
Zato će biti neophodno da se ostvare krupne uštede i na drugim budžetskim rashodima, uključujući i plate i penzije, tvrde sagovornici „Politike”, ali bez sprovođenja godinama izbegavanih reformi ni ta žrtva neće doneti ravnotežu javnih finansija, niti može biti trajna brana od izbegavanja neprijatnih posledica daljeg zaduživanja.
Moguće su uštede u javnim preduzećima „u stotinama miliona evra”, kako je najavio ministar Vujović, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
– Međutim, i kad se ostvare te uštede, one neće biti dovoljne da se fiskalni deficit u naredne tri godine smanji sa ovogodišnjih 2,5 na održivih ispod milijarde evra – ukazuje Arsić.
Arsić naglašava da je za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije.
– Samo na ovaj način moguće je da se obnovi prilično poljuljano poverenje investitora u Vladu Srbije, koja je već nekoliko puta najavljivala oštru fiskalnu konsolidaciju, ali su nakon toga izostajale konkretne mere na njenom sprovođenju – kaže Arsić.
Prema njegovim rečima, uštede u javnim preduzećima su vrlo važne ne samo sa stanovišta budžeta, nego i sa stanovišta uspostavljanja normalnog tržišnog ambijenta u okviru koga svi učesnici na tržištu redovno plaćaju svoje obaveze.
– Za sprečavanje gubitaka „Srbijagasa” treba obustaviti isporuke gasa preduzećima, državnim ustanovama i građanima koji ga ne plaćaju. Uštede u „Srbijagasu” imale bi za posledicu da mnogi radnici u neefikasnim preduzećima izgube posao, da lokalne samouprave naplaćuju ekonomsku cenu grejanja, da se preispitaju međudržavni sporazumi o kupovini gasa, kao i da se smanje troškovi rada u samom preduzeću. Ništa od prethodnog nije popularno i lako, mada je nesporno ekonomski opravdano, i to je razlog što nije do sada realizovano – kaže Arsić.
