Gardijska brigada, tada najelitnija jedinica JNA, polovinom septembra 1991. krenula je u Vukovar.
Strogo poverljivim naređenjem 29-34 ŠNO od 29. septembra 1991. Gardijska brigada je, bez bataljona za obezbeđenje, stavljena pod komandu 1. Vojne oblasti i prepotčinjena 12. korpusu za izvršenje planiranih zadataka. Istog dana brigada je krenula prema Vukovaru, a sa njom i tadašnji pukovnik Nebojša Pavković.
Njegov zadatak bio je da prati rad brigade, bude stalno na vezi sa generalom Kadijevićem i načelnikom njegovog kabineta, pukovnikom Obradovićem i da ih izveštava o stanju na terenu.
O rasulu u tadašnjoj JNA svedoči jedan događaj nepoznat široj javnosti.
Ko je glavni?
Kada je Gardijska brigada stigla u Negoslavce, južno od Vukovara, na stadion je sleteo helikopter u kome su bili njen komandant, Mile Mrkšić i Nebojša Pavković. Odmah su se uputili u komandu Operativne grupe Jug.
“U toku puta Mrkšić je dobio telegram iz komande 1. Vojne oblasti da je formirana Operativna grupa Jug i da je za komandanta postavljen komandant dotadašnje Taktičke grupe pukovnik Bajo Bojat. To mu nimalo nije bilo pravo i bio je neraspoložen i nervozan”, priseća se Pavković.
Ispred jedne kuće sačekao ih je pukovnik Bojat sa grupom oficira. On je smatrao da Mrkšić treba njemu, kao komandantu operativne grupe, da se potčini. Međutim, Mrkšić mu je nediplomatskim, nimalo blagim tonom, stavio do znanja da to uopšte ne dolazi u obzir:
“Ovo je Gardijska brigada i ona se ne prepotčinjava nikom. Razumeš li to. Ovo je najveća jedinica ovde. Čekate nas tu na livadi, nemate komandu, nemate ništa, a hoćete da komandujete Gardijskom brigadom. Ne može”, odbrusio je Mrkšić Bojatu.
Promenjeno naređenje
Pukovnik Pavković je odmah izvestio Vuka Obradovića o novonastaloj situaciji i on je obećao da će videti šta se tu može uraditi. Međutim, pukovnik Mrkšić nije mirovao. Uspeo je nekim kanalima da razgovara sa komandantom 1. VO generalom Životom Panićem, koji je stopirao svoje naređenje i napisao novo, po kojem je Mileta Mrkšića od 8. oktobra 1991. godine postavio za komandanta OG Jug. A Bajo Bojat i deo te njegove komande, koja se sastojala od nekolicine potpukovnika, otišao je iz Vukovara i više se nisu pojavljivali.
Tako je komandant Gardijske brigade postao istovremeno i komandant Operativne grupe Jug i pretpostavljeni starešina svojim kolegama, ostalim komandantima brigada, koji su bili potčinjeni toj Operativnoj grupi i redovno mu referisali i primali naređenja od njega. A članovi komande Gardijske brigade, takođe su, praktično, uzdignuti za stepen više i postali su komanda Operativne grupe, što je bilo suprotno svim važećim propisima. Čudno, ali eto moguće.
Neposlušnost
Po strogom naređenju pukovnik Mrkšić nije ništa smeo da preduzima bez znanja pukovnika Pavkovića. Ali Pavković sumnja da je već prvih dana Mrkšić, bez njegovog znanja, helikopterom preko Sotinske ade leteo na komandno mesto 1.VO u Karađorđevo, ne bi li sa generalom Panićem uredio svoje postavljenje na mesto komandanta OG Jug.
O toj neposlušnosti Pavković je odmah izvestio pukovnika Obradovića, pa je Mrkšić pretrpeo kritike i ubuduće vodio računa i imao određenu distancu prema Pavkoviću.
Početni neuspesi
U deblokadu kasarne u Vukovaru jedinice JNA krenule su 2. oktobra 1991. Pri tom prvom naletu oštećeno je 19 oklopnih sredstava od kojih su neka bila i uništena.
“Mile Mrkšić je bio zaprepašćen i izgubio je izvesno vreme moć govora. Uključio sam se u rad i nastojao da izvučem ono što se moglo izvući. Jedinice su se zaustavile na dostignutim linijama i nisu se značajno pomerale narednih mesec dana. Pošto je kasarna bila deblokirana sa majorom Šljivančaninom sam oklopnim transporterom otišao do nje da sagledamo stanje i odlučimo koje mere treba odmah preduzeti. Komandant OG Jug pukovnik Mrkšić je u skladu sa našim predlogom 6. oktobra 1991. u tu kasarnu razmestio 2. mtbr i imenovao majora Branislava Lukića za komandanta vukovarskog garnizona. Dok smo bili u kasarni iz naselja Mitnica je počelo dejstvo minobacačkom, snajperskom i pešadijskom vatrom. Međutim, domet im nije bio najbolji, pa su i efekti vatre bili slabi. Ali gađalo se stalno”, priseća se Pavković.
