General Nebojša Pavković je saznao za Račak – događaj koji će biti povod za NATO agresiju na SRJ u Beogradu. Pozvao ga je general Lazarević i izvestio da su jedinice Posebnih jedinica policije MUP ušla u selo Račak. Prema nepotvrđenim izveštajima ubijeno je oko 60 pripadnika tzv. OVK u uniformama i zaplenjena velika količina naoružanja i opreme. Lazarević je rekao da vojska nije učestvovala u toj akciji.
Na BG-1 243. motorizovane brigade, koja je izvodila taktičku vežbu po temi “Mehanizovani vod na maršu” na pravcu selo Ljubovce objekat Garmele selo Rance, teroristi su otvorili vatru u strahu da ta jedinica ne krene u pomoć jedinicama policije.
Pometnja u Generalštabu
Zbog te akcije policije stvorila se velika pometnja u Generalštabu. General Ojdanić je više puta tražio od Pavkovića odgovor na pitanje ko je odobrio upotrebu vojne jedinice u akciji policije u selu Račak. Posle više uveravanja da pripadnici Prištinskog korpusa nemaju nikakve veze sa tom akcijom, Ojdanić je i dalje sumnjao. On je raspolagao podacima da je deo BG-1, 243 mehanizovane brigade učestvovao u blokadi sela Račak, što je i navedeno u Operativnom izveštaju GŠ VJ za taj dan. Pošto to nije mogao da pročita ni u jednom borbenom izveštaju Komande Treće armije ili Prištinskog korpusa morao je neko da mu kaže.
Bilo je veoma čudno da neko želi da umeša Prištinski korpus i Treću armiju u taj slučaj. General Pavković je odmah prekinuo sve poslove u Beogradu i otišao za Prištinu. Tamo je brzo saznao sve. General Lazarević mu je preneo da je razgovarao sa Bogoljubom Janićijevićem, načelnikom SUP Uroševac , koji ga je informisao da je on planirao i rukovodio akcijom, a da je ona preduzeta radi hapšenja terorista koji su na tom terenu izvršili više napada. Teroristi su celo selo Račak utvrdili i pretvorili u svoju bazu.
Policijska akcija je počela u tri časa po ponoći i završila je rano popodne.
Posle tih saznanja, Pavković je o detaljima akcije izvestio generala Ojdanića i izrazio nezadovoljstvo što je GŠ VJ u svom Operativnom izveštaju naveo netačne i zlonamerne informacije, a komanda Treće armije i PrK poslali su dopunski izveštaj o akciji “Račak”.
Jako uporište terorista
Narednog dana razmenom informacija sa policijom saznalo se više podataka. Služba državne bezbednosti i SUP u Uroševcu duže vremena su raspolagali informacijama da je selo Račak jako uporište tzv. OVK koje su oni pretvorili u tvrđavu, u koju su se sklanjali posle izvedenih terorističkih napada. Interesantno je da pukovnik policije Janićijević nije upoznao Komande Prištinskog korpusa i 243. mehanizovane brigade sa planom i vremenom izvođenja akcije, ali je upoznao Misiju OEBS, da će SUP Uroševac preduzeti akciju pretresa terena tog rejona radi hapšenja ubica policajaca. Zato su verifikatori 15. januara osam časova bili na licu mesta sa 10 do 15 svojih vozila i pratili dejstva.
Sukob je trajao do 12.30 sati kad su se preživeli teroristi povukli, a jedinice policije, članovi Verifikacione misije i novinari, koji su akciju posmatrali sa okolnih brda ušli u selo. U centru sela gde je bio štab tzv. OVK policija je pronašla kompjuter sa podacima o 126 terorista među kojima su bila i četiri imena sa engleskim i američkim prezimenima.
Jedinice policije koje su učestvovale u akciji napustile su selo oko 15.30 časova, a sa njima su otišli i novinari. Tela ubijenih terorista su ostala u selu.
Preživeli teroristi su se potom vratili u Račak i svoje pogunule su preobukli u civilinu odeću i odneli u rovove. Pre podne 16. januara 1999. u Račku se pojavio Vilijem Voker. On je pred velikim brojem stranih izveštača optužio jugoslovenske snage bezbednosti za masakr nad albanskim civilima. Rekao je:
“Iako nisam advokat, neću oklevati da na osnovu onog što sam video kažem da se radi o masakru, koji je ujedno zločin protiv čovečnosti. Takođe neću oklevati da za taj zločin optužim jugoslovenske snage bezbednosti”, rekao je Voker.
Ta rečenica će biti ključna za NATO agresiju.
Nato uz separatiste
Od 14. kontraobaveštajne grupe, u Komandu Treće armije stigla je informacija, da se pojedini pripadnici iz sastava KDOM oružanih snaga Francuske, upućuju u sastav NATO snaga za brze intervencije u Makedoniju. Jedan od njih, po imenu Frederik Kauter, pre polaska za Makedoniju izjavio je da je “izvesna upotreba NATO snaga početkom proleća, da će se u tom periodu izvršiti proboj državne granice iz Albanije i početi izvođenje masovnih terorističkih napada na VJ i MUP na celoj teritoriji Kosova i Metohije”.
To što je rekao Kauter jasno je govorilo o zajedničkim planovima i ciljevima NATO i šiptarskih terorista.
Oružje iz Finske i Nemačke
Za rat se pripremala i tzv. OVK. Služba državne bezbednosti došla je do podataka da se oružje iz Finske, šleperima koji su namenjeni za humanitarnu pomoć, doprema preko Italije u luku Drač u Albaniji. Dalje prebacivanje vrše Albanci preko Crne Gore, čamcima preko Skadarskog jezera do Plava, a onda preko Rugovske klisure na Kosovo i Metohiju.
Iz Nemačke preko Austrije naoružanje se takođe doprema u Albaniju, gde ga preuzimaju braća Nikići i transportuju u selo Nabrđe kod Peći. Dobijene informacije korisno su poslužile pripadnicima Prištinskog korpusa.
