Pripadnici Prištinskog korpusa na čelu sa generalom Nebojšom Pavkovićem nastavili su obračune sa albanskim teroristima. Tokom akcije Lipovica, Pavković je uočio značaj sela Klečka odakle se mogao kontrolisati severoistočni deo planine Drenica, na kojoj su se u bližoj istoriji, pa i sada nalazila teroristička uporišta.
Ideja je brzo sazrela, pa je naredio pukovniku Lazareviću, načelniku Štaba PrK da izradi borbena dokumenta za produženje akcije i zauzimanje sela Klečka. Bio je uveren da će iskusni tim operativaca pod rukovodstvom Lazarevića to brzo i kvalitetno odraditi. Još u toku večeri pukovnik Lazarević ga je izvestio da su svi zadaci u vezi sa akcijom Klečka završeni.
Akcija kao na filmu
“Kada su policija i vojska prošle i drugu liniju rovova, mehanizovani vod je izbio na plato. Pozadi njih na oko 500 metara kretale su se rezerve policije i vojske, a iza njih i pozadinske jedinice. Sve je izgledalo kao na filmu. Dok sam izveštavao komandanta Armije da smo zauzeli Klečku i razgovarao sa pukovnikom Delićem o poslednjim akcijama koje smo uspešno izveli, javio se pukovnik Ćirković i obavestio nas da možemo da krenemo ka Klečki. Ispred ograde zida od betonskih blokova dužine preko 250 metara i visine oko 2,5 metra, na mestu gde su se nalazila velika dvokrilna metalna vrata, dočekali su nas pukovnik Ćirković, general-pukovnik policije Vlastimir Đorđević i potpukovnik policije Goran Radosavljević sa grupom policajaca. Đorđević je bio dobro raspoložen i informisao me je šta je do tada otkrio u ovom selu”, priseća se Pavković.
Dodaje da je iza zida i dvokrilnih vrata bila kasarna tzv. OVK u kojoj je bilo smešteno oko 500 ljudi. Na sredini kompleksa nalazio se jarbol za podizanje zastave. Nekoliko zgrada je bilo oštećeno, a neke su bile spaljene. Na jednoj od zgrada stajala je tabla na kojoj je pisalo ‘Komandant’.
“Pretpostavljam da je u njoj bio smešten štab terorista”, navodi Pavković.
Kosti u krečani
Zatim ga je general Đorđević poveo prema jednom objektu za koji mu se učinilo da služi za pečenje kreča.
“Doduše, primetio sam da je ulaz malo širi. Rođa mi je objašnjavao da su u toj krečani teroristi spaljivali žrtve kako bi zatrli tragove zločina. Zavirio sam unutra i video gomilu ljudskih kostiju: deo kičmenog stuba, butnu kost, lopatice, rebra, karlične kosti, deo lobanje. Bio sam užasnut. Đorđević mi je rekao da su to kosti spaljenih ljudi, najverovatnije Srba, a možda i Albanaca. Blizu krečane nalazila se zemunica u kojim su teroristi držali kidnapovane ljude. Na prostoru između krečane i zemunice bila je razbacana odeća i obuća koja je najverovatnije pripadala ubijenim ljudima. Okolo su iz zemlje virile ljudske kosti od kojih su neke bile nagorele. Nisam mogao da sakrijem zaprepašćenje, kao ni ostali. Rekao sam generalu Đorđeviću da bi bilo dobro da policija brzo izvrši istražne radnje, da na lice mesta izađu sudski organi, a zatim da dovedemo domaće i strane novinare i TV ekipe da o ovome izveste svetsku javnost”, seća se svih detalja Pavković.
Đorđević je odgovorio da je već preduzeo mere u tom smeru i da se među uhapšenima nalaze pripadnici tzv. OVK koji su priznali da su u Klečki ubijali kidnapovane Srbe iz Orahovca.
“Iako su već bili završeni ratovi u Hrvatskoj i Bosni mi još nismo shvatili da su zemlje Zapada, radi postizanja svojih ciljeva, isključivo zainteresovane za eventualne srpske zločine, a nikako za šiptarske”, naveo je Pavković.
Silovali i devojčice
“Na jednom mestu naišli smo na delove ženske odeće i veša. Tu je bilo stražarsko mesto na kojem su silovane srpske žene i devojčice. Jedna Makedonka je tu silovana dok nije izdahnula. Tu je pred majkom i ostalim kidnapovanim Srbima silovana i Jovana, devojčica od 12 godina, kojoj su zlikovci posle napastvovanja odsekli grudi. Na drvenoj ogradi i okolnom drveću uočavali su se tragovi metaka.
Toliko zločina je počinjeno u Klečki da više nije moglo da se sluša i gleda. Znao sam da će istražni organi tek otkriti neverovatna zlodela”, priseća se Pavković.
“Poklon iz SAD”
Prisećajući se svega što je video u Klečki, general Pavković kaže da mu je jedan od policajaca ispričao da im je jedan od uhapšenih Albanaca pokazao mesta u selu gde su masakrirani i streljani Srbi i silovane žene i devojčice.
“Usput nas je uveo u jednu kuću u kojoj se nalazio magacin sa hranom. Prema pričanju policajca tu se nalazi oko 800 paketa sa dnevnim obrocima hrane na kojima je na engleskom jeziku bilo napisano ‘Dar stanovništva SAD, avgust 1997’. U drugoj prostoriji te kuće smešteno je naoružanje i oprema. Tu su stajali je još neraspakovani protivtenkovski sistemi nemačke proizvodnje ‘ambrust’. Shvatio sam da je to ta ‘međunarodna humanitarna pomoć’, priseća se Pavković.
