U Pakracu se 1. marta 1991. desio prvi oružani incident između lokalnih Srba i pripadnika MUP Hrvatske, u Beogradu 9. marta dolazi do velikih demonstracija. Zemlja polako, ali sigurno ide u krizu nesagledivih razmera zbog čega je predsednik predsedništva SFRJ Borislav Jović na predlog štaba Vrhovne komande zakazao zajedničku sednicu Predsedništva i štaba za 12. mart te godine.
Savezni sekretar za narodnu odbranu general pukovnik Veljko Kadijević je sa svojim kolegijumom, načelnikom Generalštaba i stručnim službama analizirao stanje u državi i definisao predloge mera za prevazilaženje krajnje ozbiljnog stanja i spas višenacionalne zemlje.
Sednica je organizovana u najvećoj tajnosti. Članovi Predsedništva nisu bili obavešteni o dnevnom redu, a iznenadili su se kad su umesto rada u zgradi Predsedništva vojnim autobusom upućeni na njima do tada nepoznatu lokaciju.
Vetrovke umesto grejanja
Oficiri iz kabineta saveznog sekretara danima su spremali ovu istorijsku sednicu koja je održana na Topčideru u vojnom objektu Karaš. To je vojni objekat koji se koristi u ratu kao komandno mesto štaba vrhovne komande i nalazi se ispod površine zemlje.
Članovi Predsedništva su bili neprijatno iznenađeni uslovima i mestom gde se održavao ovako važan skup. Prostorija je bila bez grejanja, a temperatura prilično niska zbog čega su učesnicima podeljene vojne vetrovke. Nije bilo uobičajenih novinara, pošto je javnost bila isključena. Ceo tok sednice snimala je mobilna ekipa VFC Zastava film.
Sednici su pored članova Predsedništva: Borisava Jovića, Stipe Mesića, Bogića Bogićevića, Vasila Tupurkovskog, Rize Sapundžije, Nenada Bućana, Jugoslava Kostića i Janeza Drnovšeka (koji nije prisustvovao prvog dana) i članova ŠVK: generala-armije Veljka Kadijevića, general-pukovnika Blagoja Adžića i Stane Broveta prisustvovali još i načelnik Kabineta ŠNO pukovnik Vuk Obradović, njegov zamenik pukovnik Nebojša Pavković, kao i načelnik Službe za informisanje javnosti u oružanim snagama pukovnik Radisav Ristić.
O ovoj sednici se malo pisalo i šira javnost nije imala prilike da se upozna sa detaljima skupa. Pojedini delovi su predstavljali državnu tajnu i bili su nedostupni javnim glasilima. General Kadijević je predočio da je na delu perfidan i do kraja razrađen koncept razbijanja Jugoslavije da se izazivanjem građanskog rata stvore uslovi za spoljnu intervenciju i definitivnu uspostavu marionetskih režima na prostorima Jugoslavije.
Političari protiv predloga vojske
“Buduće jugoslovensko društvo izgrađivati kao parlamentarnu demokratiju višestranačkog tipa, bez nametanja bilo kakvih i bilo čijih ideoloških nazora i monopola. Jugoslavija je kao zajednička domovina svih naših naroda stvarana u ratu uz ogromne žrtve. Stoga niko od onih koji su danas na vlasti nema pravo da daje saglasnost za raspad Jugoslavije, niti da se miri sa rušilačkom stihijom kojom je zemlja zahvaćena”, naveo je Kadijević nakon što je predočio pet tačaka predloga kako da se spreči rat.
Nebojša Pavković otkriva da je Kadijević pročitao mere koje su formulisali Vuk Obradović i on.
“Ti zadaci su odslikavali nasušnu potrebu za spas države tog vremena i smatram da su bili dobro formulisani. Bio je to zvanični stav Vojske i trebalo je istrajati. Dok je general iznosio procenu i čitao zadatke, posmatrao sam te političare i ustanovio da ne postoji kod njih volja da to prihvate. U tome su prednjačili Mesić i Drnovšek”, seća se Pavković.
“Kačenje” sa Drnovšekom
Drnovšek se u jednom momentu zakačio i sa Kadijevićem, navodi Pavković i dodaje da je Kadijević imao nezgodan pogled kad razmišlja.
“Obično se zagleda u nekoga, namrgodi se i tako misli izvesno vreme. Tako se bio zagledao i u Drnovšeka i ovaj to nije mogao da izdrži pa je reagovao: ‘Šta vi mene tako uporno gledate? Ko je ovde vrhovni komandant, vi ili ja?'”, otkriva general Pavković.
Pet tačaka vojnog vrha
Kadijević je u ime Oružanih snaga i štaba Vrhovne komande predložio da se odmah donese odluka o zavođenju vanrednog stanja na celoj teritoriji zemlje i suspenduju sva akta suprotna Ustavu SFRJ i saveznim zakonima, podigne borbena gotovost oružanih snaga uključujući i mobilizaciju dela jedinica koje će, prema proceni štaba Vrhovne komande garantovati sprečavanje građanskog rata, mogućnost strane vojne intervencije i obezbeđenju uslova za miran, demokratski i na Ustavu SFRJ i na zakonima zasnovan rasplet jugoslovenske krize. Zatraženo je hitno razoružavanje i rasformiranje nelegalnih oružanih sastava, hitan nastavak političkih razgovora o budućem uređenju SFRJ, a u republikama čija se rukovodstva opredeljuju za otcepljenje, organizovanje referenduma posle kojih bi, u roku od šest meseci trebalo doneti nov ustav jugoslovenske države, organizovati višestranačke izbore i konstituisati nove organe vlasti.
