Komanda Prištinskog korpusa je 17. jula 1998. godine napravila plan za blokadu sela Junik i Jasić ali se čekala odluka, koja je od komandanta Armije stigla 23. jula. Prema obaveštajnim podacima u selu Junik je koncentrisano oko 6.000 terorista, a u selu Jasić oko 300.
Junik je bilo glavna veza tzv. OVK sa teritorijom Albanije odakle su teroristi ubacivali ljude, naoružanje i vojnu opremu na prostor KiM. Teroristi iz oba sela su bili stalna pretnja za granične jedinice VJ. U Juniku se nalazilo oko 10.000 civila pa je zbog toga odlučeno da se selo ne napada već da se blokira i time preseku putevi unošenja oružja. Ostavljen je koridor kojim civili mogu da izađu iz blokiranog Junika.
Potpuna izolacija
Planirano je da blokadu izvedu jedinice Prištinskog korpusa VJ sa ojačanjima i snage MUP. Zadatak je bio potpuna izolacija ta dva sela i sprečavanje eventualne intervencije šiptarskih snaga ka blokiranim snagama što je efikasno završeno 24. jula 1998. godine. Jedinice angažovane na blokadi sela Junik i Jasić do izbijanja na liniju blokade nisu naišle na značajniji otpor. Terorističke snage su se povlačile prema Juniku i ušle u selo.
Već 25. jula otpočela je realizacija akcije “Mališevo”. Od 8. maja 1998. godine tzv. OVK je uspostavila kontrolu nad ovim gradićem gde je organizovala civilnu vlast i formirala regrutne centre.
“Mališevo” je bila prva prava organizovana protivteroristička operacija na Kosovu i Metohiji u kojoj su planski počele da se angažuju jedinice Vojske Jugoslavije.
Organizaciju sadejstva jedinica VJ sa jedinicama MUP vodio je pukovnik Vladimir Lazarević, načelnik Štaba PrK .
General Pavković je znao da je akcija “Mališevo” izuzetno značajna za njega i za sve pripadnike Korpusa. Ona će presudno uticati na dalji tok događaja i ukoliko se uspešno završi daće novi zamah protivterorističkoj operaciji. Naredio je Lazareviću da prati situaciju oko Junika i Jasića i u skladu sa mogućnostima sužava liniju blokade. Takođe, naglasio je da se povremeno upućuju pozivi na predaju blokiranim teroristima, a da se civili pozivaju da bez posledica napuste selo.
Akcija pre svitanja
Snage policije su pre svitanja 26. jula 1998. godine otpočele borbena dejstva. Pavković je oko 07.00 sati stigao do raskrsnice puteva kod sela Dresnik, gde ga je sačekao komandant 125. mtbr pukovnik Dragan Živanović. Iz pravca Kijeva čule su se eksplozije i vatra iz automatskog naoružanja. Otišli su na komandno mesto MUP kod crkve u selu Dolac gde se nalazio general Vlastimir Đorđević sa grupom oficira policije. On ih je informisao da su jedinice ovladale prvom linijom odbrane terorista i da napreduju prema selu Kijevo. Rekao je da snage policije ne bi bile u stanju bez podrške vojske da tokom jučerašnjeg dana zaposednu polazne položaje zbog niza utvrđenih i branjenih barikada u rejonu sela Iglarevo.
Akcija je uspešno završena 28. jula 1998. godine.
Hil se “žalio”
Istog dana kada je akciju u Mališevu uspešno završena na sastanku u Severnoj Makedoniji, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović se sreo sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom.
“Pre mene ste ušli u Mališevo. Prevarili ste me”, rekao je Hil.
Ostvareni ciljevi
General Pavković je prvi put imao priliku da komandantu Treće armije referiše na IKM 3. A o ostvarenim ciljevima na terenu. Upoznao ga je da je zakazan sastanak “Zajedničke komande” u zgradi Izvršnog veća AP KiM. General Samardžić je odlučio da tom sastanku prisustvuje. Svi prisutni su bili prijatno iznenađeni dolaskom komandanta Treće armije. Pozdravio ga je Milomir Minić, predsednik Savezne skupštine . Prvi je govorio general Pavković i naglasio da su se dejstva na svim pravcima odvijala po planiranoj dinamici i da je sadejstvo jedinica vojske i MUP bilo primerno. Generali Lukić i Đorđević ocenili su da su jedinice MUP zauzele sve ključne tačke na pravcu napada.
Na sastanku je Pavković govorio o učešću vojske u akcijama “Mališevo” i “Junik”. Rekao je da su ciljevi načelno ostvareni ali da na pravcima Kijevo Mališevo i Lapušnik Kijevo nije ostvaren očekivani tempo napada jer su odredi MUP kasnili 30 minuta. Naročito se osvrnuo na događaje kod sela Kučuk Mahala gde je zbog kolebljivosti i neodlučnosti 10. odreda MUP pogođen tenk kada su poginula dva i ranjena dva pripadnika vojske.
