Mada su direktive sa sastanka u Beogradu i zaključci tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića bili više nego jasni, na terenu, na Kosovu i Metohiji, komanda Treće armije ih nije
sprovodila.
Svakodnevno su stizale informacije o ubistvima i ranjavanjima vojnika, policajaca i civila, a u Generalštabu Vojske Jugoslavije još nije postojala odluka o energičnijoj upotrebi armije
u suzbijanju terorizma.
Posle dužeg promišljanja Pavković je odlučio da 23. jula 1998. godine, kao pojedinac, napiše pismo Kolegijumu komandanta Treće armije, u kome je izneo svoj lični stav i svojevrsni
protest protiv opstrukcije borbe protiv terorizma i separatizma na KiM od strane najviših starešina Generalštaba VJ i Treće armije. Pavković je pismo završio sledećim rečima: “Na osnovu iznetog, a imajući u vidu perspektivu daljeg razvoja situacije na Kosovu i Metohiji, želim da vas obavestim da ne mogu da delim odgovornost za sudbinu KiM ukoliko vi i ostali
u VJ ne preduzmete mere za prevazilaženje ovakve situacije. Narod nam neće oprostiti gubitak KiM i genocid nad Srbima sa ovog prostora.”
Prisećajući se ovih događaja, Pavković kaže da je u pismu želeo da obradi sve ključne
probleme na KiM. Sažeo ih je u pet tačaka.
“U pet tačaka napisao sam ono šta se događa na Kosovu i Metohiji naglašavajući da sam
komandu Armije redovno upoznavao i izveštavao o narastanju separatizma i terorizma,
preduzetim merama i predlozima za stabilizovanje situacije. Procenio sam da ukoliko
se odmah ne preduzmu energične mere može doći do oružane pobune i masovnog napada na jedinice i objekte VJ, pa i na gradove”, priča Pavković.
Snage MUPa na KiM nisu uspele u potpunosti da izvrše zadatke na očuvanju bezbednosti i stabilnosti na KiM.
“Jasno je da postoje mišljenja da je MUP dužan da suzbije terorizam na KiM, ali te snage
po svojoj organizovanosti, opremljenosti, motivisanosti i ukupnoj borbenoj spremnosti
ne mogu uspešno da se nose sa naraslim terorizmom. Napisao sam da je srpsko i
nealbansko stanovništvo zabrinuto, uplašeno i da negativno reaguje na pasivan odnos
VJ. Ljudi nam upućuju brojna pitanja na koja ne možemo da im odgovorimo. Političke strukture nisu u stanju da obezbede funkcionisanje institucija vlasti zbog čega su ugroženi
vitalni objekti za Republiku Srbiju i SRJ”, priseća se Pavković.
Odgovor na ovako sadržajno i upozoravajuće pismo Pavković
nikad nije dobio. Nije poznato da li je Samardžić svoj kolegijum uopšte upoznao sa
sadržinom pisma, s obzirom na to da ga niko od članova pred Pavkovićem nikad nije
komentarisao ni spominjao.
Perišićevo pismo Miloševiću
Nikola Šainović, potpredsednik Savezne vlade, rekao je generalu Pavkoviću da je general
Perišić uputio pismo predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću. On to pismo nije video, ali
je čuo za njega i prepričao mu je sadržaj. Pored niza negativnih pojava koje je pobrojao u
pismu Perišić je naveo da se VJ na Kosovu i Metohiji upotrebljava nelegalno, jer nije uvedeno
vanredno stanje.
Naveo je primer Dejana i Orahovca gde je, navodno, vojska upotrebljena neprofesionalno i nenamenski. Optužio je političare, misleći na Šainovića i Minića, da se mešaju u komandovanje Prištinskim korpusom, a na kraju je optužio i predsednika Miloševića da je svojom odlukom iz sastava VJ izdvojio Gardijsku brigadu i tražio da ovu odluku stavi van snage. To pismo se u izvornom obliku nikada nije pojavilo i niko ga iz GŠ VJ i Treće armije nije nikad spominjao.
Ključni problemi
Pavković kaže da je u njegovom pismu bila najvažnija peta taćka u kojoj je pobrojao
ključne probleme. – da se zbog nastale situacije u zoni odgovornosti Prištinskog korpusa smatram odgovornim i kao vojnik i kao starešina, te da nisam preduzeo sve mere da
do ovakve situacije ne dođe, – da general Samardžić lično snosi veliku odgovornost
za nastalu situaciju, jer nije preduzeo sve propisane mere iz svoje nadležnosti da spreči narastanje terorizma, zaštiti stanovništvo i vitalne objekte, – da će Kosovo i Metohija
i Vojska Jugoslavije biti izgubljeni ako se odmah ne preduzmu hitne mere, – da VJ bez obzira na aktivnost međunarodne zajednice, ima obaveze koje proističu iz Ustava, a to je očuvanje integriteta zemlje, – da sebe ne smatram većim patriotom od bilo koga drugog, ali se osećam najodgovornijim za bezbednost pripadnika Korpusa, stanovništva, objekata VJ i da
ne mogu da se pomirim sa činjenicom da kao vojnik nisam preuzeo sve mere iz okvira moje nadležnosti, – da generalu Samardžiću ostaje da proceni koliko je doprineo ovakvoj situaciji,
navodi se u pismu u kome je na kraju general Pavković je zamolio generala Samardžića da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Izgubili Kosovo,a pitanje je dali je ikada i bilo nase,izgubili Republiku Srbsku Krajinu,a pitanje je dali smo je ikada i imali,izgubit ce mo i Republiku Srbsku,a pitanje je jesmo li je ikada i imali,izgubit cemo i Presevo,Bujanovac i Medvjedju,a pitanje je jesmo li je ikada i imali.Izgubit cemo i Sumadiju,a pitanje jesmo li je ikada i imali itd.Kod nas sve pripada pojedincima ,a ne drzavi jer kod nas je jedan covjek drzava,da li on bio Presjednik,Premijer ,Knez,Kralj,Car pa cak neke zovu i Bogom.