General Nebojša Pavković prvi put je upoznao tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića 21. jula 1998. godine na sastanku koji je organizovan zbog sve ozbiljnije situacije na Kosovu i Metohiji. Prisećajući se tih dana, Pavković kaže da je tom sastanku prethodio drugi, krajnje neprijatan sa tadašnjim načelnikom GŠ Momčilom Perišićem. U kratkim crtama Pavković je saopštio sadržaj svoje analize i posebno potencirao one akcije u kojima je vojska učestvovala zajedno sa jedinicama MUP.
Posebno je govorio o svim uspešno izvedenim akcijama na sprečavanju unošenja naoružanja preko državne granice. Kad je završio sa izlaganjem, Perišić je tražio objašnjenje o učešću jedinica Korpusa u borbama oko Orahovca, podsetivši ga na svoju naredbu o zabrani angažovanja jedinica bez njegovog naređenja. U tom mučnom razgovoru Pavković se pozvao na naređenje komandanta 3. armije koji mu je direktno pretpostavljen. Perišić ništa nije rekao.
“Ćutao je stisnutih usana. Bio je smrknut i videlo se da nije bio zadovoljan odgovorom. Tada je zazvonio telefon. Zvao je general-potpukovnik Slavoljub Šušić, načelnik Vojnog kabineta predsednika SRJ “, kaže Pavković.
Šušiću je ranije bio pretpostavljeni, pa je i razgovor išao mnogo lakše. Prvo je saznao da je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a zatim da je Milošević tražio da sa njim razgovara pre sastanka.
U čizmama u kabinet
U kabinet predsednika Miloševića general Pavković je ušao u ratnoj uniformi i čizmama. Milošević je ustao od radnog stola pošao mu u susret, pružio ruku i rekao:
“Pozvao sam te da ti kažem da sam doneo Ukaz kojim te unapređujem u čin general-potpukovnika.”
“Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Zamolio bih vas da mi kažete da li su sa time upoznati generali Perišić i Samardžić?”
“Nisu upoznati, ja ću im to saopštiti na kraju današnjeg sastanka”, osmehnuo se Milošević.
“Bojim se da ću imati neprijatnosti zbog toga”, izusti Pavković.
“Po Ustavu SRJ ja sam nadležan da unapređujem i postavljam generale i nisam obavezan da tražim njihovo mišljenje”, odgovori on raspoloženo.
Sastanak državnog i policijskog vrha pod imenom “Operativni međuresorski štab za suzbijanje terorizma na KiM” održan je u biblioteci Belog dvora, a rukovodio je predsednik Milošević. Prisustvovali su: predsednik Srbije Milan Milutinović, Milomir Minić, Nikola Šainović, Zoran Anđelković, Dušan Matković, general-pukovnici Momčilo Perišić, Aleksandar Dimitrijević, Dušan Samardžić, general-major Nebojša Pavković, ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, general-major policije Sreten Lukić i još neka lica iz vojnog i policijskog vrha.
General Pavković se iznenadio što tako važnom sastanku ne prisustvuje Jovica Stanišić, načelnik resora DB, savetnik predsednika SRJ i komandant Međuresorskog štaba.
Zahtev za ratno stanje
Predsednik Milošević je otvorio sastanak i reč dao generalu Pavkoviću koji je prisutne upoznao sa analizom stepena realizacije Plana za suzbijanje terorizma na KiM. Težišno je govorio o sprečavanju unosa naoružanja preko državne granice. U tom smislu predložio je da se izvrši blokiranje šiptarskih sela Junik i Jasić. Pavković je govorio o broju borbenih grupa raspoređenih na prostoru KiM, dok je izbegao da govori o zadacima iz faze 2 i 3 koji nisu izvršeni.
Posle Pavkovića referisao je general Sreten Lukić, rukovodilac Štaba MUP za KiM, o izvedenim akcijama jedinica policije, osvrnuvši se na saradnju sa jedinicama vojske prilikom oslobađanja Orahovca.
Predsednik Veća građana Savezne skupštine govorio je o eskalaciji šiptarskog terorizma na KiM, slabljenju morala u srpskim sredinama, organizovanju srpskog stanovništva za odbranu. Ocenio je da je neophodno još čvršće uvezivanje aktivnosti vojske i MUP i predložio da se pojača uloga komandanta PrK generala Pavkovića kao koordinatora aktivnosti vojske i policije.
Načelnik Uprave bezbednosti general Dimitrijević informisao je prisutne “da su šiptarski teroristi u teškoj poziciji i da im nedostaju novac i oružje”. Suprotno od Dimitrijevića general Perišić je naveo da “Šiptari imaju i prostor i oružje”. On je izrazio sumnju u spremnost naših snaga i ocenio da sada angažovane snage na KiM nisu dovoljne. Ponovo je pokrenuo pitanje proglašenja neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja čime bi se obezbedio pravni osnov za upotrebu vojske van graničnog pojasa. Ovakav zahtev Perišića začudio je mnoge učesnike sastanka, ali ga niko nije komentarisao.
Sujetni Perišić
Pavković kaže da se na izlasku iz Belog dvora general Perišić obratio generalima Samardžiću i Pavkoviću rečima:
“Ništa od ovoga što je danas naređeno ne smete da radite.”
Dok se žurnim korakom udaljavao prema službenom automobilu, ne razmišljajući o posledicama, Pavković je ljutito reagovao i doviknuo:
“Zašto to niste rekli pred svima, nego to sada meni govorite?”
Perišić ništa nije odgovorio. Nervozno je zalupio vrata od automobila i otišao. Pavković je bio iznenađen i postiđen ponašanjem čelnog čoveka vojske. Znao je da je sujetni Perišić bio veoma uvređen što ga predsednik Milošević nije konsultovao prilikom donošenja odluke o njegovom unapređenju.
Četiri zaključka
Na kraju sastanka predsednik Milošević izneo je četiri zaključka, od kojih se između ostalog u drugom jasno izdvaja stav:
“Od Generalštaba se zahteva da paralelno spremi plan za potpuno likvidiranje terorista uz upotrebu Vojske Jugoslavije.”
U četvrtom zaključku se navodi “da ćemo teroriste uspešno neutralisati samo aktivnim dejstvima naših snaga”.
