General Pavković je bio veoma nezadovoljan merama i odlukama koje su donosili komanda Treće armije i Generalštab VJ. Te mere nisu bile odgovarajuće za stvarnu situaciju na terenu, a o kojoj su pretpostavljene komande redovno i iscrpno izveštavane. Naoružani Albanci su svakodnevno izvodili oružane napade na pripadnike VJ i MUP na komunikacijama, policijskim stanicama na terenu i drugde, a posle uzvraćene vatre sklanjali su se u utvrđena sela-baze, presvlačili se u civilna odela, sakrivali oružje i ponašali se kao mirni civili.
Jedinicama Prištinskog korpusa nije bilo dozvoljeno da se posle odbijenog terorističkog napada odlučno angažuju van komunikacija na gonjenju, razbijanju i uništenju oružane formacije koja ih je napala i likvidiranju njihovih komandnih mesta i logističkih baza. Teroristi su to uočili, znali su da njihov zločin neće biti kažnjen i tako su se i ponašali.
Dogovor se ne poštuje
Sve ono što je dogovoreno u maju na sastanku sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, u praksi se nije dešavalo.
“Komandant Pavković je bio veoma ljut i neraspoložen. Osećao se nemoćnim. Nije mu bilo jasno zašto se ne realizuju zaključci i zadaci koji su usvojeni na sastanku kod predsednika Miloševića 30. maja 1998. Svi su na tom sastanku usvojili zaključke, izdati su konkretni zadaci koje i posle 10 dana niko od odgovornih ne spominje niti komentariše. Vojnici i starešine su ginuli, a on je imao snagu, ali ne i naređenje da uzrok opasnosti u korenu eliminiše. Situacija na terenu se pogoršavala iz dana u dan”, prenosi Miodrag Jevtić, nekadašnji pukovnik VJ, u nedavno objavljenoj dvotomnoj knjizi “Neraskidiva karika” – delove iz biografije generala Pavkovića”.
Jevtić navodi da je Pavkoviću bilo poznato da je komanda Treće armije redovno izveštavala Generalštab VJ o situaciji na KiM, i to u formi Borbenog izveštaja koji se pretpostavljenoj komandi dostavlja isključivo u ratu.
Bez konkretnih mera
“Kolegijum načelnika GŠ VJ i sam načelnik general Perišić bili su svesni da se u pokrajini vodi rat, ali nisu preduzimali konkretne mere da se spreči i uguši narastajući separatizam i terorizam koji su za cilj imali stvaranje nezavisne države Kosovo”, ističe Jevtić.
Dodaje da je stav generala Perišića bio da borba protiv terorizma na Kosovu i Metohiji nije zadatak VJ, nego MUP Srbije. Iz nekog svog razloga zabranjivao je angažovanje jedinica vojske van graničnog pojasa. Pavkoviću nije bilo jasno zašto general Perišić ignoriše član 133 Ustava SRJ i član 1 Zakona o VJ kojim je regulisano da: “SRJ ima Vojsku koja brani suverenitet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak…” Zbog toga je Perišić trebao i sam da zahteva od državnog rukovodstva da VJ postupi po ustavu SRJ ukoliko bi se oni iz nekog razloga oglušili.
Prema procenama komande Prištinskog korpusa i Štaba MUP za KiM, tzv. OVK je početkom meseca juna 1998. kontrolisala oko 40 do 50 odsto teritorije pokrajine.
Sednica VSO
Sa nestrpljenjem je general Pavković iščekivao odluke sa Pete sednice Vrhovnog saveta odbrane koja je 9. juna 1998. održana u Beogradu. Načelnik GŠ VJ general Perišić je izvestio o vojno-političkoj situaciji u regionu, KiM i državnoj granici sa Albanijom.
Naveo je da će, ukoliko budu eskalirale terorističke aktivnosti albanskog separatističkog pokreta, VJ adekvatno intervenisati i da će VJ biti pripravna da se suprotstavi svakom obliku strane intervencije koja može da ugrozi suverenitet i teritorijalni integritet SRJ.
“Treba učiniti sve da se spreči nepovoljan razvoj događaja po nas. U slučaju da to ne uspemo, onda se moramo vojnički angažovati po meri eskalacije sukoba. U slučaju da nam zapreti agresija spolja, tada ići na mobilizaciju ratnih jedinica, o čemu Vrhovni savet odbrane i drugi savezno organi treba da donesu odgovarajuće odluke.”
General Pavković kaže da su starešine komande PrK sa pažnjom propratile donesene zaključke i bile su zadovoljne.
Podsetnik
Nedugo posle sednice VSO iz Generalštaba VJ pristigao je “Podsetnik za pripadnike Vojske Jugoslavije angažovane na prostoru zahvaćenom diverzantsko-terorističkim akcijama”.
“Detaljno sam proučio Podsetnik i zaključio da je to jedini dokument iz Generalštaba VJ kojim su regulisani postupci jedinica i pojedinaca u toku borbe sa terorističkim snagama. Tim dokumentom GŠ VJ je legalizovao angažovanje jedinica VJ na prostorima zahvaćenim terorističkim dejstvima. Definisano je da se jedinice u borbi protiv terorista upotrebljavaju po načelima borbene upotrebe”, navodi Pavković.
