Na redovnoj analizi za prvi kvartal 1998. godine Prištinski korpus je zaključio da separatistički pokret i terorističke aktivnosti prete da prerastu u oružanu pobunu. Operativni podaci su govorili da je brojnost tzv. OVK dostigla između 18.000 i 20.000 pripadnika razvrstanih u 14 brigada sa operativnim štabom u mestu Dragobilje kod Orahovca.
Komanda Treće armije zatražila je da izrade procenu trenutnog stanja na KiM sa predviđanjem razvoja događaja u narednom periodu. Pavković je kao starešina Prištinskog korpusa predstavio ovaj izveštaj u kome je nedvosmisleno zaključeno da je ukupna situacija na KiM “veoma složena sa tendencijom daljeg pogoršanja i sa mogućnošću da se otrgne kontroli”.
Šest problema
Izloženo je i šest ključnih problema: svakodnevno ilegalno unošenje oružja, municije i opreme, najviše iz Albanije, omasovljenje tzv. OVK, intenzivirivanje njihovih diverzantskih i terorističkih aktivnosti prema jedinicama MUP i VJ, kao i izazivanje nesigurnosti straha i beznađa kod građana svih nacionalnosti, ali posebno nealbanskog stanovništva.
Istaknuta je jasna namera tzv. OVK da međunarodnoj javnosti predstavi kako kontroliše i upravlja teritorijom kako bi priznali “Republiku Kosovo”. U tom cilju pripadnici tzv. OVK su predstavljeni kao “borci za slobodu Albanaca”.
Ovaj izveštaj Prištinskog korpusa je samo predstavio grubu realnost. U tom trenutku tzv. OVK je držala 30 odsto teritorije KiM i sve lokalne komunikacije na prostoru Dečana i Đakovice.
Komanda Prištinskog korpusa na čelu sa Pavkovićem 11. maja 1998. predočila je borbeni izveštaj u kome je ukazala na dramatičnu situaciju u graničnom pojasu od sela Junik do Đakovice.
Stigli i mudžahedini
U tom izveštaju je navedeno da se u rejonu sela Donja Morina nalazi oko 200 do 300 naoružanih terorista. U selu Donji Nec primećena je prvi put na prostoru KiM jedinica mudžahedina u svojoj tradicionalnoj nošnji. Delovi sela koji se nalaze u graničnom pojasu iseljeni su, a naoružana sela Popovac, Morina i Molić utvrđena su i uređena za odbranu.
Međutim, komanda Treće armije nije reagovala.
– Ništa se značajno nije dogodilo i sve je ostalo uobičajeno. Bio sam veoma razočaran i potišten. Situacija za Komandu Treće armije i načelnika Generalštaba VJ nije bila dramatična, iako se u graničnom pojasu iza naših leđa nalaze jake šiptarske snage i mudžahedini koji se pregrupišu, osvajaju teritoriju i posedaju pogodne položaje. U svim tim uslovima jedinice Korpusa nisu smele da izvode borbena dejstva već samo da prate stanje i osmatraju. Nisam mogao da razumem ovakav odnos pretpostavljene komande. Trpeli smo velike kritike i slušali prigovore od srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva, ali i od jedinica policije koji su teško podnosili našu pasivnost”, ističe Pavković.
Incidenti na granici
Komanda Treće armije je 20. aprila 1998. zbog stalnog narušavanja graničnog režima i složene situacije u prigraničnom prostoru naredila da Komanda korpusa formira istureno komandno mesto (IKM) korpusa u Đakovici sa zadatkom da prati i komanduje jedinicama u tom području.
“Oružje i municija su na prostor Kosova i Metohije stizali sa više strana, a najčešće iz Albanije. Granične jedinice Prištinskog korpusa su bile osnovna prepreka tim transportima. Najčešći put je bio: karaula Košare – selo Jasići – selo Đocaj. Regrutovani pripadnici tzv. OVK su upućivani sa Kosova i Metohije u Albaniju na obuku i prijem naoružanja. Njihov povratak je koordiniran sa šiptarskim snagama na KiM tako da se u vreme kad oni treba da pređu državnu granicu, vojnici graničari napadnu s leđa. Plan je bio da se tim napadom skrene pažnja graničara sa državne međe i teroristi sa tovarnim konjima i oružjem uđu. Potom bi se teroristi razmileli po pograničnim selima i za koji dan upućivani u dubinu teritorije”, objašnjava Pavković.
Rezolucija 1160
Posle pokušaja MUP Srbije da suzbije terorističke aktivnosti na KiM Savet bezbednosti UN je 31. marta 1998. doneo Rezoluciju 1160 u kojoj se:
1. Osuđuje preterana upotreba sile od strane srpskih policijskih snaga protiv civila,
2. Osuđuju svi teroristički akti od strane OVK.
U ovoj rezoluciji se nisu našli podaci sa granice s početka 1998. Niti pokušaj 200 terorista da pređe granicu kod pograničnih sela Junik i Batuša, ali ni pokušaj da prokrijumčare veliku količinu oružja 26. aprila u reonu karaule Gorožup. Posle sukoba sa pripadnicima 55. graničnog bataljona, pripadnici tzv. OVK su pobegli nazad u Albaniju, a na terenu je pronađeno 125 sanduka sa 497 bombi, 23 sanduka sa 198 mina, 25 kutija sa 13.500 metaka 7,62 mm i druga vojna oprema.
