Tokom 1996. godine teroristi su se toliko osilili da su napadali nezaštićene kampove u kojima su boravile izbeglice iz Republike Srpske Krajine,a 25. aprila iste godine izvršeni su koordinirani napadiu Štimlju, Kosovskoj Mitrovici, Dečanima i Peći. U tim napadima ubijeno je četvoro civila i jedan policajac.
Stanovnici u gradovima i selima su sumnjičavo vrteli glavama i tražili od državnih organa
Republike Srbije da zaustavi terorističko divljanje ali naređenje za takvu akciju nije stizalo.
Jedinice Prištinskog korpusa su bile angažovane na zaštiti državne granice i obezbeđenju vojnih objekata i skladišta, a jedinice MUP na obezbeđenju glavnih komunikacija i značajnih objekata u gradovima.
Povlačenje jedinica MUP
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije donelo je odluku o ukidanju svih policijskih stanica
u opštinama koje su bile u potpunom okruženju i izolaciji i koje su svakodnevno bile napadane od terorista tzv. OVK. U tim opštinama teroristi su počeli pojedinačno i u manjim
grupama da se pojavljuju javno pošto je MUP RS napustio ta mesta. Tako je veći deo teritorije u opštinama Srbica, Glogovac, Klina, Orahovac, Suva Reka, Podujevo
i Istok prepušten tzv. OVK, koja je uvela kontrolu saobraćaja na lokalnim putevima i
počela da izgrađuje kontrolne punktove i barikade. Od 29 opština na KiM u sedam
snage bezbednosti Srbije nisu zalazile. Tokom 1997. godine teroristi OVK su izveli čak 150 napada na pripadnike snaga bezbednosti. U jednom takvom napadu na policiju u opštini Srbica poginulo je i ranjeno više terorista, a među stradalima je bio i prosvetni radnik Haljiti Geci.
Promocija na sahrani
Na njegovoj sahrani, 28. novembra 1997, u selu Lauša, okupilo se blizu 20.000 qudi, ali i trojica naoružanih i uniformisanih ljudi. Na reverima su nosili oznake “UČK”. U govoru koji je
održan narod je pozvan da se “priključi borbi”. Kasnije se saznalo da je govornik bio Daut Haradinaj, a sa njim su bili Redžep Selimi i Muj Krasnići Kapući. To je bila prva javna promocija
terorističke organizacije koja je sebe nazivala Oslobodilač ka vojska Kosova (UČK).
General Pavković je u takvim uslovima najpre, 6. juna 1997. postavljen na dužnost
načelnika Štaba Prištinskog korpusa, da bi 31. decembra imenovan za komandanta Prištinkog korpusa. „ Komandu nad Prištinskimkorpusom preuzeo sam 9. januara 1998 godine. Okolnosti su bile teške, napadi separatističko terorističkih snaga na policiju vojsku, srpsko stanovništvo i lojalne Albance svakodnevni. Moje postavljenje nije bilo jedina kadrovska promena. Za načelnika štaba te jedinice operativnog nivoa u sastavu
Treće armije VJ 5. januara 1998. godine postavljen je pukovnik Vladimir Lazarević koga sam poznavao iz Škole nacionalne odbrane. Lazarević je bio vrhunski profesionalac, veoma kvalitetan i obrazovan oficir roda veze i dobar čovek. Bio sam jako zadovoljan tim
postavljenjem”, navodi Pavković.
Izlazak iz kasarni
Zona odgovornosti Korpusa bila je cela teritorija KiM površine 10.887 kilometara kvadratnih
ili 12,3 % teritorije Srbije. O prvim danima na dužnosti komandanta Korpusa i aktivnostima
koje je preduzeo general Pavković govori: “Prvi važan zadatak koji smo realizovali početkom (1998.) godine bio je izlazak borbenih grupa iz kasarne u prostor. Uočio
sam da se bezbednosna situacija na Kosmetu komplikuje, a poučen iskustvom jedinica u Sloveniji i Hrvatskoj koje su početkom devedesetih godina bile blokirane u kasarnama odlučio sam da borbene grupe izvedem u prostor. Takođe, otpočeli smo dislokaciju ratnih materijalnih rezervi iz rejona za koje smo procenili da su ugroženi. Naređenje za tu aktivnost Generalštab VJ izdao je tek 7. aprila 1998. Tada sam izdao i nekoliko naredbi koje su se odnosile na ponašanje vojske na terenu i izbegavanju eventualnih sukoba”, kaže Pavković.
Prištinski korpus
U momentu kada je general-major Nebojša Pavković primio dužnost komandanta Korpusa
brojno stanje je bilo 12.778 ljudi koji su bili raspoređeni u šest združeno-taktičkih jedinica
Brigada A klasifikacije: 15. oklopna brigada; 125. motorizovana brigada; 549. motorizovana brigada; 243. mehanizovana brigada; 52. artiljerijsko-raketna brigada PVO; 52. mešovita artiljerijsko-raketna brigada. Bile i dve brigade NA klasifikacije: 354. pešadijska brigada
i 28. laka pešadijska brigada; jedan puk NA klasifikacije 192. inžinjerijski puk, zatim
pet bataljona A klasifikacije: bataljon vojne policije; bataljon veze i 53. 54. i 55. granični
bataljon, dva bataljona NA klasifikacije: 52. bataljon ABHO i 52. sanitetski bataljon. U
svim kasarnama i garnizonima na prostoru KiM bilo je zadejstvovano 20 borbenih grupa.
Oružje iz Albanije
Početkom 1997. godine u Albaniji je došlo do oružane pobune građana protiv legalne vlasti.
Vojska Albanije se raspala a granica prema KiM je ostala neobezbeđena. Prema izveštaju komisije UN u građanskim sukobima opljačkano je 650.000 komada automatskog oružja, 1,5 milijardi metaka i 20.000 tona eksploziva. Velikideo tog naoružanja prigrabili su pripadnici tzv. OVK koji su nastojali da ga različitim načinima prenesu na KiM. Dvadeset godina kasnije
Makedonska novinska agencija (MIA) prenela je reči bivšeg albanskog premijera Salji Beriše da je i pre razbuktavanja sukoba u južnoj srpskoj pokrajini postojao plan da se
kosovski Albanci naoružaju.
