Pukovnik Nebojša Pavković se 30. oktobra 1994. godine javio na dužnost načelnika Odeljenja za operativne poslove i obuku Prištinskog korpusa. Tokom prve godine službovanja sa generalom Momirom Vukadinovićem svakodnevno je obilazio zonu odgovornosti korpusa.
Neposredno posle njegovog dolaska dogodilo se ubistvo inspektora SUP u Srbici Ljutvija Ajvazija.
Tada se prvi put pisanim saopštenjem i javnosti oglasila organizacija za koju se do tog momenta nije mnogo čulo.
“Oslobodilačka vojska Kosova Saopštenje. Upozoravamo javnost da je atentat na Ljutvija Ajvazija, bivšeg inspektora u Srbici, izvršen po naređenju naše komande. Obaveštavamo da su i raniji slučajevi atentata na Kosovu protiv okupatora i izdajnika vršile naše oružane jedinice. Dole okupatori i izdajnici! Sloboda narodu! 11.11.1994. OVK (Oslobodilačka vojska Kosova).”
Izazov za državu
Iako je ovo bio izazov za državu Srbiju, na saopštenje takozvane OVK zvanični državni organi nisu reagovali. Čak su se u javnim glasilima pojavile tvrdnje i komentari da tzv. OVK i ne postoji. Međutim, ta organizacija je nastavila terorističke aktivnosti i ubrzo je izvela još četiri, a 1995. godine još devet sinhronizovanih i dobro organizovanih napada.
Uvidevši da tzv. OVK pod patronatom i pomoći zapadnih zemalja postaje sve jača, a da SRJ i Srbija ne preduzimaju adekvatne mere, prvi operativac Prištinskog korpusa pukovnik Pavković je tada izradio dokumentaciju za nekoliko pokaznih vežbi.
Posebno je bila značajna ona simboličnog naziva: “Gušenje oružane pobune u zoni odgovornosti i odbrana od agresije spolja” – “GROM 95”.
“Smisao uspešnog komandovanja sastoji se između ostalog i u predviđanju budućeg sleda događaja. Bitno je da se na osnovu raspoloživih informacija, sa visokim stepenom verovatnoće predvide namere protivnika sa ciljem da se pravovremenim aktivnostima u celini ili delimično spreči ostvarenje njegovog cilja”, objasnio je Pavković.
Dobra priprema
Vežba koju je osmislilo Odeljenje za operativne poslove i obuku Prištinskog korpusa sa načelnikom pukovnikom Pavkovićem oslikava ono što će se dogoditi tri godine kasnije. U pokaznoj vežbi učestvovalo je 1.688 naoružanih pripadnika mirnodopskog i rezervnog sastava Prištinskog korpusa, opremljenih sa 143 neborbena i 26 borbenih motornih vozila i podržani sa 38 avio-helikopterskih poletanja.
Pokazna vežba “Grom 95” bila je vodilja komandirima i komandantima jedinica Prištinskog korpusa tokom izvođenja borbenih dejstava protiv albanskih terorista i pobunjenika 1998. godine, kao i tokom agresije NATO snaga na prostor KiM 1999. godine.
U akcije iz Glođana
Glođane je postalo centar terorističkog delovanja. Tu su se donosile odluke, vršila obuka, odatle se kretalo u akcije. Prvu ozbiljniju oružanu akciju u Metohiji preduzeo je Ramušov brat Ljuan Haradinaj napadom na kontrolni punkt policije u Rzniću 30. avgusta 1996. godine u kojoj je ubijeno četiri, a ranjeno šest policajaca. O tom slučaju Ramuš Haradinaj kaže:
“Akciju je izvršio sam Ljuan. Prišao je do prozora, polomio staklo kamenom i ubacio unutra dve ručne bombe. Čuo je krike ranjenih policajaca iz prostorije. Uspeo je da se udalji. Te noći je srpska policija pretresala kuće porodice Muškoljaj u Rzniću, kojima je rekla da je bila napadnuta. Tada je Ljuan Haradinaj izvršio još nekoliko akcija u Rzniću i drugim mestima sa još nekoliko drugova. Ubijen je 6. maja 1997. na granici prema Albaniji.”
Unapređenje
Pukovnik Nebojša Pavković je 16. juna 1996. ukazom predsednika SRJ Zorana Lilića, a na predlog načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića unapređen u čin general-majora. I pored unapređenja u njegovom poslu se ništa nije promenilo. Svakodnevno je obilazio karaule i jedinice koje su bile raspoređene u graničnom pojasu. Intenzivno je radio na osavremenjavanju planova za upotrebu jedinica. Starešine iz komande, kao i ostali pripadnici Prištinskog korpusa svakog dana su osećali da dolaze teška vremena.
Zločin za zločinom
Događaji u kojima su stradali Srbi i Albanci lojalni državi Srbiji smenjivali su se velikom brzinom.
U selu Ljupče kod Podujeva 29. avgusta 1996. teroristička grupa Zahira Pajazitija ubila je službenika DB u čijem telu je pronađeno 15 metaka. U septembru iste godine ista grupa usmrtila je u Mališevu Šukriju Krasnićija, a mesec dana kasnije u seli Surkić oni su ubili policajca Miloša Nikolića i civila Dragana Rakića. Posle ovog zločina svi Srbi su se odselili iz tog sela. Ružni događaji u kojima su stradali kako Srbi tako i Albanci lojalni državi Srbiji smenjivali su se velikom brzinom.
