U poslednje vreme objavljene su mnoge studije o potencijalnim koristima od D vitamina za zdravlje, kao i o mogućim rizicima od njegovog manjka, koji se dovodi u vezi sa srčanim bolestima, šlogom, povišenim krvnim pritiskom i pogoršavanjem astme.
Kod starijih ljudi nedovoljni sadržaj D vitamina u krvi je vrlo uobičajen i dovodi se u vezu s lomovima kostiju, lošim fizičkim funkcionisanjem i širokim dijapsazonom hroničnih bolesti.
Dr Luiđi Feruči s pomenutog instituta i njegov tim, su želeli da provere da li postoji veza između manjka D vitamina i depresije kod starijih ljudi. Tim iz Baltimora je pratio 531 ženu i 423 muškarca starosti od 65 godina naviše tokom šest godina.
Na početku studije, 42 odsto žena i 18 odsto muškaraca je bilo depresivno, pri čemu je tri četvrtine žena i polovina muškaraca imala nivo D vitamina u krvi ispod 50 nanomola, što se generalno smatra nedovoljnim.
Nakon tri i šest godina studije, kod žena s manjkom pomenutog vitamina uočeno je veće pogoršanje raspoloženja i lošiji rezultati na standardnom testu depresivnih simptoma nego kod onih u čijoj ga je krvi bilo dovoljno.
Žene s nedovoljnim sadržajem D vitamina, koje na početku studije nisu bile depresivne, bile su pod dva puta većim rizikom da u roku od šest godina postanu depresivne nego one s adekvatnim nivoom ovog vitamina u krvi.
Kod muškaraca su uočene slične tendencije ali ne tako izrazite kao kod žena, tako da su možda i plod slučajnosti, napominju baltimorski stručnjaci.
Oni naglašavaju da ova studija ne dokazuje da nizak nivo D vitamina izaziva depresiju. Moguće je da ljudi koji imaju manjak tog vitamina poseduju druge karakteristike koje ih čine sklonim depresiji.
Ipak, baltimorski stručnjaci sugerišu da bi u budućnosti prevencija manjka vitamina D kod starijih osoba mogla da predstavlja deo strategije za sprečavanje depresivnog raspoloženja i drugih loših posledica manjka tog vitamina na zdravlje. Takođe bi normalizacija nivoa D vitamina kod starijih mogla da bude deo tretmana protiv depresije.
D vitamin se proizvodi u organizmu kad je koža izložena sunčevim zracima, a ima ga i u nekim vrstama hrane, na primer u masnoj ribi. On pomaže da ćelije apsorbuju kalcijum pa je zbog toga bitan za zdravlje kostiju.
