U Francuskoj ove godine nije bilo uobičajenog okupljanja naših ljudi povodom 8. marta. Kad nisu mogli uživo da se vide, mnogi su se čuli telefonom, prelistavajući albume sa fotografijama sa proslava prethodnih godina.
– Žene su me danima zvale, raspitivale se o proslavi svog praznika. Svaka od njih izgovorila je žalopojku, ali ja sam tu nemoćan. Rado bih im, i sa velikom ljubavlju, tradicionalno poklonio po ružu, ali ne može, u Parizu su mesecima drastične zabrane. “Moje žene” utešio sam najavom da ću im iduće godine podariti po dve ruže – kaže za “Vesti” Ilija Miki Vujović, koji je srce i duša udruženja Kozara iz pariskog predgrađa Montroj.
On podseća da članovi Kozare vole da se okupljaju i druguju, a Dan žena im je posebna poslastica.
– Svako od nas svojim kulinarskim ili domaćinskim umećem doprinese slavlju koje potraje duboko u noć. Osmog marta se naigramo i napevamo više nego bilo kojeg dana u godini – kroz sećanje Miki oslikava omaž ženama koje voli, a i one vole njega.
Uspomene usijale telefone
Od kad postoji, 42 godine, Udruženje Kozara prati sreća.
– Imamo savršen prijateljski odnos sa gradonačelnikom Montroja i njegovim saradnicima, koji nam besplatno daju salu za sastanke i proslave, među nama nikad nijednog nesporazuma. Iako sam najstariji član Kozare, duže od četiri decenije, pamćenje me dobro služi, zato se i mogu sa mnogo komplimenata i iskreno da zahvalim gradskim ocima – govori Živka Mančić, neumorna i nezamenjiva blagajnica Kozare.
Sećaš li se kako je bila dobra sarma? A ono kad smo bez pauze satima igrali kolo? Ej, vidi ovu sliku, kako li je sto izdržao toliki teret hrane? Od ruža koje nam je poklanjao Miki mogli smo proširiti i obogatiti ovdašnji popularni Cvetni park. Sve te slike, cvrkućući, jedna drugoj oživljavale su članice Kozare, pa od vreline uspomena usijale i svoje telefone. Čuli su se ovih dana među sobom Miki i Živka, predsednik Kozare Bojan Sinadinović, koji je na proslave dolazio sa ćerkicama Katarinom (12) i bliznakinjama Sarom i Teodorom (10), Diana Savičević, Olga Ružić, Dara Vukasović, Anica Hunjadi, Verica Matei… Svi oni su često na slavljima bili udruženi sa članovima Svesrpske zajednice Fracuske Bebom Adamović, Milkom Karan, Dušicom Mitrović, Brankom Stanković, Mirom Vasković. Među njima je najveći veseljak Stana Bilbija. Okupljale su se žene veseljaci, stizali bi kavaljeri pratioci i horski priznavali da nema boljeg provoda od onog na Dana žena. Onda te delije priznaju da tog dana, umesto da obigravaju oko slavljenica, desi se suprotno pa dame svakog od njih paze kao malo vode na dlanu, a veteran Rade Mančić to ovako tumači:
– Sultanima to mnogo godi.
Niko ne dolazi, nikom ne idemo
Sećaju se ovih dana i kako je Slobodan Šumadinac Janković i na pragu penzije znao da bude najnestašniji, dobro su pevali Bata Milisavljević i jedan Slaviša, dr Bernar Matine je do pre dve godine, odnosno, do svoje 92. godine, sa suprugom Vericom bio nezamenjiv slavljenik. Poput Šekspirovskog recitatora isticao se amaterski glumac Slobodan Slavković. Sve je znalo pršti kad Džeri uz gitaru zasvira i zapeva. Nije se moglo ni bez taksiste Predraga Jankovića, mnogo voli društvo žena. Na poslednjoj osmomartovskoj proslavi pre korone zaključio je kako je na svetu mnogo više žena nego muškaraca, na šta mu je Stana Bilbija hitro odgovorila:
– Nije tačno, ima vas mnogo, ali je malo pravih muškaraca.
Prethodnih godina u ovom društvu redovan je i Dominik Milenković, naše gore list, bitan faktor u Opštini Montroj i potpredsednik Kozare, a kako je vešt u tkanju drugarstva, obavezno bi među Kozarčane dovodio i predstavnike drugih nacija, da vide kako se gosti i veseli po srpski.
I tako jure misli. Bujicama teku sećanja na osmomartovska druženja, sve im lepo, sve ide uz: “Dabogda se, opet, ponovilo”, ali je i protkano ljutnjom zbog korone, koja je protivnica svakog slavlja i okupljanja.
– Da objasnim: može čovek mnogo da istrpi, ali nedostaju nam druženja, niko nam više ne dolazi, nikome ne idemo – setno konstatuje Živka Mančić.
Žene, strpite se
Svake godine gradić Sans, 135 kilometara udaljen od Pariza, 8. marta postane ogledalo srpske ženske lepote. U ranijem periodu čelnik Udruženja Šumadija Mirko Savović, potom njegov naslednik Goran Radovanović, kao predstavnik mlađe generacije, pročuli su se kao majstori za organizovanja proslave Dana žena, sve uz iće i piće – za sve i ruže – za nežni pol.
– Ove godine – ništa. U svrhu očuvanja zdravlja – nema proslave. Moja je poruka: “Žene strpite se, uskoro će 8. mart 2022. godine – kaže Goran.
Pesnici stizali iz cele Evrope
I pesnikinji Dani Dodić teško je pao ovogodišnji Osmi mart:
– Mart je bio naš poetski mesec. Za Dan žena ili Dan proleća godinama sam organizovala Sabor srpskih pesnika, gosti učesnici stizali su iz dijasporske Evrope. Uvek smo uživali. Ove godine su sva vrata zatvorena. A, kako drugi – tako i ja. Kod kuće pišem poeziju, uskoro će nova knjiga.
