Povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika, stručnjaci upozoravaju da je neophodno raditi na unapređivanju statusa maternjeg jezika.
Naučni savetnik Instituta SANU za srpski jezik Sreto Tanasić kaže da današnji dan predstavlja dragocenu priliku za razvoj svesti o značaju i negovanju maternjeg jezika, kao i njegovom položaju u društvu.
– Ne možemo biti zadovoljni statusom srpskog jezika – kaže Tanasić za Tanjug i dodaje,kao potvrdu takvog stava da je, na primer, malo dokumenata koji su napisani dobrim srpskim jezikom, ćirilicom.
U sredstvima informisanja takođe se ne vodi dovoljno računa o jezičkoj kulturi, kaže Tanasić.
On smatra da bi i u školama trebalo ozbiljnije pristupiti nastavi srpskog jezika, povećati broj časova i, svakako, voditi računa da se gradivo ne prelazi brzo i nedovoljno kvalitetno, što je, po njegovom mišljenju, sada slučaj.
Kako kaže, svako u skladu sa svojim mestom u društvu može da utiče na to da se maternji jezik obogati i dodaje da struka nikad više nije bila tako jedinstvena u nastojanju i želji da se nacionalni jezik dodatno izuči i poštuje.
Tanasić kaže da je, sa druge strane, status manjinskih jezika uređen na nivou najviših evropskih standarda i ističe da se na to može biti ponosan, ali napominje da je potrebno doneti novi Zakon o srpskom jeziku.
– Nedopustivo je da profesori, koji ne predaju srpski jezik, imaju toliko malo znanja o njemu, i zato je potrebno uticati na izgradnju mnogo bolje jezičke kulture – napominje sagovornik.
Takođe, dodaje, malo je institucija koje se bave informisanjem i koje imaju dovoljan broj lektora i ističe da se današnje društvo znatno manje bavi čitanjem književnosti i bogaćenjem svog jezika.
Napominje da bi državne institucije takođe morale da vode računa o tome kako se obraćaju javnosti, kao i da je potrebno da imaju više lektorskih službi.
– Kada bismo sve to primenili, onda bismo mogli reći da smo zadovoljniji statusom srpskog jezika i njegovim izučavanjem – zaključio je Tanasić.
Dan maternjeg jezika obeležava se u svetu od 1999. godine, kako bi se promovisale jezička i kulturna raznolikost i višejezičnost i ukazalo na važnost maternjeg jezika.
Ustanovio ga je Unesko u znak sećanja na proteste u Pakistanu, posle kojih je urdu proglašen zvaničnim jezikom.
