Širom bivše Jugoslavije Lora asocira isključivo na zločin. Mislim da nema načina da se to promeni, pa ni kada su u pitanju plemenite namere u kakve nas uveravaju organizatori Sportskih igara. Previše se toga lošeg izdešavalo na tom mestu da bi se to guralo pod tepih, kaže za "Vesti" Tonči Majić, predsedenik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava iz Splita povodom skandalozne namere organizatora da smesti mlade sportiste iz Srbije u bivše zloglasno hrvatsko mučilište.
x Na šta vas Lora asocira?
– Lora je sinonim za najgore zlo, toliko da su tom vojnom kompleksu promenili ime u Sveti Juraj. Ja ne verujem da je to iz pobožnih razloga već naprosto zbog te asocijacije.
x Lora je postala lokacija za druženje i uživanje?
– Pazite, najstrašnija stvar te vrste desila se pre nekoliko godina, a prošla je prilično nezapaženo. Tada je u Lori Seka Sabljić održala monodramu po tekstu Vedrane Rudan "Uho, grlo,nož". To je bilo jezivo, jer se u svedočenjima preživelih moglo čuti o otkidanim ušima, noževima u rukama tih krvnika, presečenim grlima… Tada to niko nije primetio. Prošle godine je u Lori gostovao jedan crnogorski teatar, a nalepnica preko plakata pozivala je na "Urnebesnu komediju".
x Da li je neko reagovao?
– Udruženja porodica stradalih u Lori protestovali su kod glumaca, a oni su imali slično objašnjenje kao i organizatori Sportskih igara, govorili su – okrenimo se budućnosti, pustimo prošlost drugima, nas se ne tiče šta se tamo dešavalo.
x U tom kontekstu smatrate li protest roditelja iz Šapca umesnim?
– Teško mi je staviti se u njihov položaj, ali da mene lično neko zove u Loru, ja ni slučajno ne bih išao jer me ona asocira samo na zločin. Mislim da su organizatori morali naći neku drugu lokaciju za igru i druženje mladih. Trebalo bi ipak imati malo više senzibiliteta i izbegavati lokaciju koja se zove Lora.
Ne možete sada Jevreje zvati u Aušvic da se zabavljaju i takmiče. Oni mogu tamo doći samo zbog komemoracije žrtvama. Teško je i zamisliti Aušvic ili Jasenovac kao mesta gde bi se održavali tamburaški festivali ili igrao fudbal.
x Organizatori kažu – okrenimo tu stranicu, gledajmo u budućnost?
– Pa, baš mi koji se godinama zalažemo da se kazne krivci i zločinci Lore, da se u sudskim procesima utvrdi šta se u njoj dešavalo, mi se zalažemo da se otvori nova stranica, ali nam hrvatsko pravosuđe stoji na putu. Kako ćete okrenuti novu stranicu kada su krvnici na slobodi. U ovom društvu nema snage koja je u stanju da otvori tu novu stranicu. Stranice se okreću tako da se utvrdi istina i, kao narod, operemo ruke od onih koji su počinili zločine. Nismo svi krvavih ruku.
SUDSKI REŠENO TEK JEDAN ODSTO ZLOČINA U LORI
Satisfakcija samo za deset žrtava
x U Lori nema nikakvo obeležje koje bi podsećalo na njenu ratnu ulogu?
– Nema takvog obeležja, ali ja sam mišljenja da i postavljanje table ne bi imalo neku svrhu. Iz dva bitna razloga. Šta napisati na njoj? Ako smo legalisti, kao što tvrdi naš predsednik, mi na tablu ne smemo napisati ništa što nije pravomoćno sudskom presudom utvrđeno. Do sada je samo jedan posto onog što se u Lori događalo sudski rešeno. Samo je deset žrtava doživelo kakvu takvu satisfakciju u procesu tzv. Lori 1. Kad i ako završi Lora 2, onda na toj tabli treba ostaviti dovoljno prostora i za taj deo priče. A čeka nas i Lora 3, pa Lora 4, kako je to naše pravosuđe rascepkalo. Znači da bi tabla trebalo biti prilično velika ali, manje više, prazna i takva čekati da naše pravosuđe završi posao. A do tada, kako se ta stvar odvija, i mermer bi se potrošio.
x Koji je drugi razlog da ne postave tablu?
– Lora je i danas jedna vojna baza u koju je pristup ograničen i kontrolisan. Ko bi tu tablu mogao i videti, ona bi javnosti bila nedostupna. Znači da je to i tehnički teško izvodivo.
