Taj režim podrazumeva da radnje ubuduće mogu da rade nedeljom i praznicima najviše četiri puta godišnje i to za vreme održavanja sajmova, sportskih i sličnih značajnih manifestacija.
Zabranu rada nedeljom pozdravili su istovremeno i sindikati, navodeći da je to "dobra vest za više od 100.000 trgovaca u Berlinu, koje je rad nedeljom vodio u nesigurnost".
Ustavni sud je odluku obrazložio time da su nedelje i praznici važni ne samo iz religioznih razloga, nego i zbog zaštite prava zaposlenih na odmor i njihovog učestvovanja u socijalnom
GubitakTrgovine se takođe osećaju gubitnicima, jer su samo u tim danima beležile osam odsto više prometa. Trgovci su naročito bili zadovoljni prodajom za vreme adventa. Pored toga je, kako se navodi, otvoreno još 900 radnih mesta za prodavce. Prodaja nedeljom je ojačala trgovine i privredu, tvrdi se iz ovih krugova. |
životu, što je, po odluci suda, mnogo važnije od profita koji stiču trgovačke kuće.
Ova odluka u najvećoj meri pogađa Berlin, gde je od 2006. godine na snazi liberalni zakon koji dozvoljava da trgovine rade nedeljom i praznicima ukupno deset puta godišnje i naročito za vreme četiri adventa uoči Božića. Gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt je u prvom reagovanju na presudu izjavio da je to "vraćanje unazad".
"Pokušali smo da napravimo moderan zakon koji odgovara izmenjenim životnim uslovima.
Duhovno okrepljenjeU članu 140. nemačkog Ustava se kaže da su "nedelja i državni praznici zaštićeni zakonom kao dani za odmaranje od posla i duhovno okrepljenje". |
Niko nije bio primoran da radi ili da kupuje nedeljom", rekao je prvi čovek Berlina.
Presuda iz Karlsruea stupiće na snagu tek iduće godine, što znači da za preostale vikende važi staro pravilo.
U kojim nedeljama i praznicima će ubuduće moći da se radi, o tome će odlučivati pokrajinske vlasti na osnovu sopstvenih kriterijuma. U Bavarskoj, recimo, neće biti dozvoljeno trgovinama da rade tokom četiri adventa u decembru.