Praznični dani za mnoge su bili neradni, kao uostalom i dani vikenda. Ali veliki broj radnika u Srbiji radi i za praznike i nedeljom. Otkako je pre mesec dana Crna Gora usvojila zakon prema kojem radnje i šoping centri nedeljom ne rade, što je već praksa u brojnim zemljama, otvoreno je i pitanje da li bi to moglo da zaživi i u Srbiji?
Kupovina voća, povrća, mesa i drugih prehrambenih namernica u pojedinim radnjama dostupna je sedam dana u nedelji. Nije izuzetak da neki marketi rade i noću. Vrata šoping centara, kao i radnji bele tehnike kupcima su otvorena i nedeljom. Međutim, tog dana, prema tvrdnjama trgovaca, rad u prodavnicima nije neophodan.
– Poslodavac je dužan da u toku radne sedmice obezbedi jedan slobodan dan, a koji je po pravilu nedelja, tako kaže Zakon o radu, međutim, u trgovini je rad nedeljom postao pravilo. Ako imate da muž i žena rade u trgovini, muž je slobodan u sredu, supruga u četvrtak, a deca su nedeljom sama kod kuće – kaže Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije.
A da li bi u Srbiji rad nedeljom u trgovinskim lancima mogao da bude ukinut? Iz Ministarstva za rad kažu da za to nisu nadležni, dok u Ministarstvu trgovine smatraju da bi slučaj trebalo prepustiti tržištu.
“Što se tiče rada nedeljom, bilo je nekih analiza koje su pokazale da ukoliko bi se zabranio rad nedeljom to bi dovelo do pada prometa u pojedinim maloprodajnim objektima, da bi došlo do otpuštanja dela zaposlenih. Procene su da bi se otpustilo od pet do osam odsto radnika u trgovini”, saopštilo je Ministarstvo trgovine.
U trgovini u Srbiji ima oko 200.000 zaposlenih, 70 odsto su žene. U tom sektoru plate su niže i do 30 odsto od republičkog proseka. Kako bi se trgovcima olakšalo, u Sloveniji radnje poslednjeg dana u sedmici i tokom praznika ne rade, a nedavno je takav potez povukla i Crna Gora.
Evropska unija prepustila je zemljama članicama da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba. Tako su vrata trgovina za potrošače nedeljom zatvorena u devet država, a to su Italija, Španija, Francuska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Poljska, Švedska i Švajcarska.
