U porodici Nikolić, Marko ima svoju sobu, kompjuter, sto za učenje, maksimalnu pažnju, dobru ishranu i sve što je imao kod svoje kuće. Ipak, nedostaju mu roditelji, brat i sestra koje Marko ne može da preboli i kako vreme odmiče, a on raste, sve više postaje svestan tragedije koja mu se dogodila i praznine koju će, kako kaže, do kraja života osećati u svojoj duši.
Igrao na "Marakani"Marko mnogo voli fudbal, a uz pomoć Vukoja Vukojevića, direktora firme Lola-fot u Lešku kod Leposavića, gde je radio njegov pokojni otac Gojko, uspeo je da postane pionirski reprezentativac kosovsko-topličkog okruga i da odigra utakmicu sa vršnjacima Crvene zvezde na "Marakani" u Beogradu. I fudbalom pokušavamo da mu bar malo zalečimo rane, uskoro će učestvovati na još nekoliko turnira, kaže Vukojević. |
– Trudimo se da ne pričamo o tragediji koja nas je zadesila, da mu ne raspirujemo rane, ali, često nas pita: zašto su svi njegovi morali da umru u jednom trenu i zašto se niko nije našao da ih spase. Nemamo odgovora, ili prećutimo, izađemo iz kuće ili zaplačemo – priča Markova tetka Gora i naglašava da je njen bratanac dobar dečak, da je, uprkos žalosti koja ga je zadesila, dobar đak i da povremeno, sa tečom Radojkom ili bratom Milanom obilazi rodnu kuću u selu Vuča gde ga još čekaju krava Šarka i pas Bucko, koje mnogo voli.
Upravo se završila školska godina, peti razred Marko je završio sa vrlo dobrim uspehom, iako je preživeo strahotu, učio je vredno, njegovi nastavnici kažu da ni u čemu ne zaostaje za drugima i da je talentovan, priča Mirjana Đuričić koju je Centar za socijalni rad u Leposaviću zadužio da brine o ovom dečaku sve do njegovog punoletstva.
Što se Markovog školovanja tiče tu neće biti problema, jer je od firme Ktitor, čiji je vlasnik Milija Milosavljević, poreklom sa ovih prostora, dobio mesečnu stipendiju od 250 evra, u srednjoj školi stipendija će biti još veća, a ako bude studirao Ktitor će ga pratiti i na inostranim fakultetima, naglašava Mirjana i dodaje: "Marko je privremeno zbrinut kod tetke Gore Nikolić, u toku je ostavinski postupak, još tri porodice njegovih bliskih rođaka izrazile su spremnost da ga prime u svoje kuće i da o njemu brinu do punoletstva. Sve ćemo dobro izvagati, a poštovaćemo i njegovu želju", ističe Mirjana Đuričić.
Donacije za budućnostZla sudbina dečaka iz Vuče ganula je i naše čitaoce od Evrope, preko Amerike do Australije, puno donacija stiglo je i iz Srbije, do sada je na Markov račun u Komercijalnoj banci u Leposaviću leglo oko milion dinara i oko 3.000 evra. Dečak bez saglasnosti Centra i staraoca neće moći da koristi ovaj novac do punoletstva. Marko, kako sam kaže, novac čuva za školovanje i stambeno zbrinjavanje. "Hvala svima koji me zovu, teše, bodre i pomažu, neću ih razočarati, hoću da završim škole i budem dobar čovek, to je dug i prema mojima najmilijima", poručuje Marko. |
