Novost za vlasnike koji potražuju svoju imovinu stigla je od direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića koji je preko medija najavio da će u drugoj polovini naredne godine naslednici starih vlasnika dobiti 10 odsto obeštećenja koje će se sprovesti novcem. Već 2021. godine, kako je naveo Sekulić, kreće isplata ostatka duga po obveznicama na 12 godina.
Ukupna procenjena vrednost oduzete imovine koja se ne može vratiti naslednicima starih vlasnika je 13,4 milijarde evra. Aktuelni zakon donet je 2011. godine i propisuje da će vlasnici nacionalizovane imovine biti obeštećeni kroz naturalnu restituciju ili u novcu i to izdavanjem državnih obveznica. Njegovo usvajanje je bilo jedan od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU.
Lidera Pokreta obnove kraljevine Srbije i poslanik Žika Gojković ističe da Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju mora da se menja i najavljuje da će će još jednom podneti parlamentu zahtev za izmenama.
Bolje od zaduživanja
– Onima kojima je nemoguće vratiti zemljište ili nekretninu, to treba da bude nadoknađeno supstitucijom, odnosno drugom imovinom ili nepokretnošću – smatra ovaj poslanik.
Kao argument da se lako može izvesti supstitucija iznosi podatak da država poseduje značajno više od onoga što vlasnici potražuju.
– Čak 95 odsto starih vlasnika potražuje poljoprivredno zemljište, šume i pašnjake. Svega pet odsto traži da im se vrate nekretnine i građevinsko zemljište. Zato lako može da se ide na zamenu i da se ljudima umesto vlasništva koje je nemoguće vratiti preda neko drugo. Ne vidimo razlog da se Srbija finansijski zadužuje za isplatu nadoknada starim vlasnicima kad ima sasvim dovoljno i može da im nadoknadi iz svog fonda. Recimo, u Somboru je 27.000 hektara u državnoj imovini, a restitucijom stari vlasnici potražuju 13.000 hektara. Situacija je slična i u drugim lokalnim samoupravama – pojašnjava ovaj poslanik.
Pita se i EU
Za supstituciju se zalaže i Slavenko Grgurević, član Izvršnog komiteta Međunarodne unije za zaštitu nepokretnosti sa sedištem u Briselu. On za “Vesti” kaže da direktor Agencije za restituciju da priča u domenu zakona, ali da to zakonsko rešenje nije održivo.
– Poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU neće biti zatvorena ako se ne zaštiti elementarno ljudsko pravo na svojinu – kaže Grgurević.
Unija čiji je Grgurević član, kako kaže, boriće se i izboriti za prava starih vlasnika u Srbiji i regionu.
– Ne želimo da opterećujemo državu da uzima kredit ili da vraća bezvezne papire u obveznicama. Zašto nam ne bi vraćala naturalno jer je to u interesu i onih kojima se vraća, ali i građana i ekonomske moći Srbije – zaključio je Grgurević koji je i sam potražuje porodično vlasništvo.
Vlasništvo bez naslednika
Gojković ukazuje da za najmanje trećinu imovine predviđene restituciju nema naslednika.
– Država tu imovinu može da prebaci na svoje ime i da ide na jednostavno rešenje zamene. Inače, nema tačnog popisa stambene imovine i javnih preduzeća, pa dok supstitucijom vraća onima koji potražuju dedovinu, ujedno može da sazna sopstveno imovinsko stanje – zaključio je Gojković.
Prazno 800.000 kuća
U Srbiji gotovo 300.000 ljudi živi pod tuđim krovom, dok je 800.000 objekata za stanovanje napušteno i u njima niko ne živi, pokazao je poslednji popis stanovništva 2011.
Na jugu i istoku pusta je svaka četvrta kuća, a u Beogradu i okolini je izdato 163.000 stanova i kuća, odnosno svaki deseta. Najviše stanova za izdavanje je u Novom Sadu, čak 15 odsto.
