Napoleon je, za ono njegovo vreme i tadašnje geopolitičke prilike, bio isto toliko moćan, veliki, agresivan i osvajački megaloman kao i ova današnja Amerika sa njenim patetičnim priveskom, Evropskom unijom, pa znamo kako se na Borodinu proveo u njegovoj ludačkoj ambiciji da uđe i u Moskvu.
Daleko smo od 1812. godine, Bonaparte i Kutuzova, ali istorija se često ponavlja i vraća, naročito onima koji iz nje nisu ništa naučili.
Zategnutost između SAD (sa njenim priveskom) i Rusije ponovo je bure baruta kome još samo treba upaljač, pa da svet doživi i Treći svetski rat, da dokaže kako još jednom nije naučio lekciju iz istorije.
Hladni rat i ovo što se sada odigrava u Ukrajini i oko Ukrajine, podgrejavano je sa zapada, takoreći iz dana u dan još od 1948. godine. Prema seriji relevantnih računica američke građane ta igra je koštala 20 triliona dolara (u sadašnjoj vrednosti dolara). Ta suma prevazilazi nacionalni dug Amerike koji trenutno iznosi 18 triliona dolara. Ali, imperija, u času kada lagano gubi nekadašnju moć i uticaj, ne pita kolika je cena održavanja makar i iluzije arbitrarne sile na svetu. Ukrajina je zemlja u bankrotu, ali već je u Međunarodnom monetarnom fondu pripremljeno održavanje Kijeva na veštačkom disanju – 17 milijardi hitne pomoći.
Na američki pritisak, Međunarodni monetarni fond je, po informacijama koje ima londonski "Fajnenšel tajms", locirao još najmanje 15 milijardi dolara, samo da se Ukrajina održi u životu u prvoj polovini iduće godine.
Trošenje tog novca preuzima direktno Amerika "daljinskim upravljačem". Taj upravljač je gospođa, Natalija Jaresko, ministar finansija u novoj Porošenkovoj vladi. Dotična je rođena u Americi, građanin je Amerike i vodi privatni "ekviti fond" u velikoj finansijskoj firmi Horajzon kapital.
Na vrhu ove opasne igre trenutno se nalazi "Luča Mikrokozma", Veliki Opsenar, dobitnik Nobelove nagrade za mir, Barak Obama.
Istina, Amerika pod Obamom nije ni bolja ni gora od Amerike pod Bušom, Klintonom, Reganom…
Bolest današnje Amerike je bolest svake imperije, od kako je sveta i imperija. Nijedna nije videla da joj vreme ističe sve dok đavo nije definitivno, došao po svoje. I današnja Amerika, naprosto odbija da prihvati realnost, a realnost je da se svet – naročito od kako je Rusija prebolela bolest jeljcinjizma i gorbačovštine – nešto drugo; da se unipolarnost Planete rastače pred našim očima; da se države i narodi sve više ponašaju prema novoj realnosti, a ne prema američkoj iluziji njene izuzetnosti.
Neće više moći kao pre. Ne može više u Siriji; ne može u Iranu; pokušali su sa NATO-paktom u Gruziji pa ostali bez Osetije; neće moći ni u Ukrajini; jedina im to "cveće zla" još cveta u Srbiji, ali i tu im neće zadugo.Možda je ovo sa Južnim tokom već neki početak.
