Glumac Nebojša Dugalić je tokom gostovanja kod Nenada Jezdića u serijalu “Lavovske priče” otkrio u čemu pronalazi životnu inspiraciju, i šta je za njega smisao svega. Kao profesor, veoma angažovan glumac, suprug i otac ima mnogo obaveza, ali u tome pronalazi radost.
– Čovek ni ne zna šta sve može dok ga neke okolnosti ne prinude. Onda krene da pliva. Ta prinuda je nekad dobra da nas natera da shvatimo šta sve možemo. Kad vidimo koliko vremena potrošimo na gluposti, pa to vreme preusmerimo na korisne stvari, postaćemo što više od svega što jesmo. Na svim poljima ćemo postati bolji. Ja sam otac, suprug, profesor, glumac… Ništa od mojih životnih uloga mi ne pada teško. Voleo bih još da ih pronađem i prepoznam. Najteže mi pada kad moram da igram neke uloge koje ne pripadaju korpusu koji me osmišljava, koje bi angažovale moje najveće potencijale. A nekad moraš da radiš stvari koje su tako bočne, nebitne. Ali ni to nije loše, da se čovek uči strpljenju, da bi bio strpljiv za ono što je zaista bitno – rekao je Dugalić.
Ističe da je mera ono što ga vodi kroz život.
– Mene motiviše sve što me stavlja pred neku novu višu meru, što me poziva da prekoračim svoja ograničenja u okviru potencijala koji su mi dati. To me odmara, donosi mi snagu i čini me funkcionalnim na način koji osećam kao smislen. Trudim se da u svakoj situaciji nađem zrno, izvorište smisla i da u stvari prepoznam šta mi donosi inspiraciju – rekao je Dugalić.
Kako kaže, živimo u društvu u kome su sve granice dovedene u pitanje.
– S jedne strane, čovek je biće svake prekomernosti. Kao što je cilj piva da se prelije, tako čovek ima neprestanu potrebu za izlivanjem preko svoje mere, a s druge strane, kad pomislim na reč mera, uvek mi na pamet padne strpljenje.
Na pitanje na šta pomisli kada čuje reč lav, Dugalić objašnjava da mu je prva asocijacija kralj.
– A biti kralj nije uvek tako jednostavno. To znači biti i sam, biti na vrhu. Po meni sve ono što je lavovski, jeste sve ono što čovek traži od sebe da bi svoje najbolje potencijale na dobrobit svakoga umnožio. Uzori u životu treba da budu lavovske figure. To su ljudi koji te prozivaju da im budeš sličan, da možeš da osetiš stid pred njihovom višom merom, i želju da tome i sam težiš. Ali, s druge strane, mi smo odgovorni, ne samo da se divimo lavovskim veličinama, nego i da sve oko sebe učinimo lavovima. Da i one koji su slabiji, koji nisu u nekakvoj meri kojoj se teži, da ih pozovemo na tu meru. Lav znači biti ostvaren, ali i pozivati na meru da se postane lav – zaključio je poznati glumac.
Inficiran zdravijim životom
Kako kaže, glumce prati mit da su vezani za kafanu, a on želi da ga razbije.
-Mnogo mladih kolega sa kojima sam radio su u sportu, pa su i mene inficirali. Smršao sam 30 kilograma. Nisam imao meru u hrani. Nisam imao tačan odnos prema telu, a ono mora da se neguje tačno da bi nam služilo kako valja, tj. da bi služilo onome što je iznutra.
Svaki put da budem drugo
Da bi saznao šta bi želeo da bude da nije glumac, kako kaže, morao bi ponovo da se rodi.
– Ali iz ove kože mogu da kažem da imam želju da se svaki put ponovo rađam u nekom novom prostoru u kome vlada jedinstvo. Svaki prostor našeg bića ima veze jedno s drugim. Sve odjekuje u kosmosu. Samo ono što posejemo kao neko dobro zrno, koje nosi potencijal da postane neka ljubav, samo to znači mogućnost da nađeš nešto novo što još nisi video. Voleo bih da budem i graditelj, i muzičar, slikar, zemljoradnik, da imam baštu… Voleo bih da otkrijem šta sve mogu biti.
