Nebo je naša pozornica

Lična arhiva

Avio-modelarstvo, sport koji uzima, ali daleko više daje…
Traži entuzijazam, vreme, prostor, znanje, veštine i ulaganje, ali pruža nesvakidašnji i neponovljiv osećaj osvajanja nebeskog prostranstva. Srbiji godinama donosi medalje, a mnoge od njih su sijale na grudima najtrofejnije srpske trojke veterana, braće blizanaca Boška i Lazara Laćimića i njihovog druga iz detinjstva Vojislava Stojkovića. Njihova ljubav prema avio-modelarstvu koja je počela pre više od pola veka, kako tvrde, definitivno je doživotna.

– To je zaraza koja ne prolazi – pričaju za “Vesti” o “sportu otvorenog prostora”, koji im je
doneo mnogo radosti, uživanja, uspeha i neraskidivih prijateljstava.

I umeće i kondicija

Boško Laćimić je, kao sedmogodišnjak, sa bratom Lazarom počeo da se bavi ovim sportom,
a “magija osmišljavanja i pravljenja avio-modela” nije ga napustila do danas.

– Kad sam davnog leta kao đak prvak sa bratom i drugarima završio kurs avio-modelarstva u školi, dobili smo “diplome”, knjige, čokolade i za nas je to bio važan događaj. Ponosili smo se što smo naučili nešto novo i što znamo ono što drugi ne znaju – seća se početaka.

Važno je, priča on, da letelica ostane na visinama što duže i da bude dobro osmišljena, odnosno konstruisana. Nekada su se materijali za pravljenje aviona dobijali, a sada su to gotovi modeli koji se sklapaju, ali tajna uspeha je u njihovom modeliranju.

– Trup, krila i rep aviona se prave od balze specijalnog tankog drveta, izuzetno laganog.
Avio-modelar sam projektuje model letelice koji je sada, kada je reč o njegovom izgledu u osnovi isti, ali je svojevrsna lična kreacija, pošto svako osmišljava kako će postaviti elisu,
ugao pod kojim će biti krila i rep, postavlja tehnički stub i još neke detalje – objašnjava koliko je kompleksan ovaj sport.

Nije nimalo lak jer iziskuje veliko tehničko znanje i veštine, ali i dobru kondiciju da bi, kako priča Boško, mogli da pratite letelicu, “to pravo malo remek-delo” čiji ste autor.

– Avio-modelar mora da zna mnogo, od toga kako obraditi drvo, kako funkcioniše elektronika, da razume fiziku, aerodinamiku. Na kraju i da dobro da trči po aerodromu za svojim avio-modelom. Mora da ima i procenu koliko dugo da trči pre nego što pusti letelicu u visine i u kom pravcu da je pusti. Ako loše lansira, ništa od uspešnog leta – nastavlja
Boško Laćimić svoju priču.

Ali vredi, jer kada se maleni avion vine u nebo, kako kaže, osećaj je neverovatan.

– Trčite aerodromom sa nadom da ste svoju letelicu osmislili tako da vas neće izneveriti, već će dugo ostati u vazduhu i ostaviti ostale iza sebe – priča Boško Laćimić.

Nezaboravna druženja

Nažalost, po pravilu, uspesi ovih sportista su slabo medijski propraćeni.

– U medijima su drugi letači, paraglajderi, padobranci i jedriličari koji su uvek atraktivni. Ali i aero-modelarstvo ima čudesnu lepotu – kaže on i otkriva nam da su savremeni dronovi, bez kojih su nezamislivi sportski i drugi prenosi, “autentična čeda” aero-modelara.

Njegov brat Lazar je bio i selektor reprezentacije koja je brala pojedinačne i ekipne uspehe u različitim kategorijama. Otkriva nam da avio-modelarstvo čine tri discipline: slobodni let u kojem je Srbija ima najviše trofeja i trenutno je evropski prvak, pa radio-komandni i kružno-komandni modeli.

– Od 1950. godine imamo evropske i svetske prvake, od juniora do seniora, pojedinačno i ekipno. Svetsko i Evropsko prvenstvo se održavaju svake druge godine. Na Evropskom
2018. u Mađarskoj, Srbija je u sveukupnom plasmanu bila prva, kao i u kategoriji “gumenjaka” F1B, druga u kategoriji “penjača”, dok joj je “slobodni let” doneo i pojedinačno i ekipno zlato – nabraja Lazar Laćimić koliko su aero-modelari doneli pojedinačnih priznanja i trofej evropskog prvaka.

Lepota sporta je i u nezaboravnim druženjima, koja su prema njegovim rečima, prerasla u višedecenijska prijateljstva s avio-modelarima iz čitavog sveta. Priča nam kako su srpski takmičari u avio-modelarstvu, uprkos ratu i raspadu Jugoslavije ostali u kontaktu i sa kolegama iz svih bivših jugoslovenskih republika.

“Gluve” škole

– Čujemo se, razmenjujemo iskustva i posećujemo jedni druge. To su divna druženja. Dolaze nam u goste kolege iz Rusije, išli smo u Sloveniju gde su nas naši prijatelji avio-modelari vodili u panoramsko razgledanje njihove zemlje iz vazduha – pominje Lazar samo neka od lepih prijateljevanja ovog “velikog tehničkog bratstva”.

Njihov drugar iz detinjstva Vojislav Stojković je pre 27 godina osnovao Aero-klub Modelar. Godinama je držao letnje škole za osnovce, radionice u školama, često bez ikakve naknade, a sa nadom da će privući mlade da krenu put modelarstva. Imao je u tome prilično uspeha, a priseća se kako su nekad deca uživala i volela da dolaze na te radionice, u letnje kampove.

Zato su Stojković i njegove kolege, predlagali školama da za đake besplatno drže kurseve,
da ih upoznaju sa lepotama ovog sporta.

– Umesto da sede u zatvorenom, pred televizorom ili kompjuterom, deca bi trčala za avio-modelom, što bi ih odvuklo od ulice i brojnih današnjih izazova. Ali, traženo nam je da platimo zakup prostora, a mi nismo profitabilna asocijacija, nismo komercijalizovali ništa od onoga čime se bavimo, tako bi sve u startu palo u vodu – priča kako nastavnici nisu iskoristili mogućnost podizanja tehničke kulture đaka.

Tako su avio-modelari morali da odustanu od svoje plemenite misije i sale u školama zvrje prazne, a deca se ne kreću dovoljno.

– Moglo bi da bude drugačije da ima malo volje i razumevanja – kaže Stojković.

Trenutno u ovom sportu, renome Srbije na međunarodnom planu održavaju veterani, ali avio-modelari kažu da ne gube nadu da će se nešto promeniti.

Podsećanje na Teslu

– Bilo bi dobro da država prepozna značaj aero-modelarstva, ali drugih sportova koji uključuju tehnička znanja i veštine, kao što je “RC sejling”, radio-komandno upravljanje maketama jedrilica na mirnim vodama. Nikola Tesla je prvi to izveo na Svetskoj izložbi u Medison Skver Gardenu 1898. Međunarodna takmičenja u toj disciplini se održavaju i danas, ali je Srbija to zanemarila – upozorava Lazar Laćimić.

Srbin u Boingu

– Branko Lakić je danas jedan od vodećih konstruktora u Boingu. Njegov diplomski rad na Mašinskom fakultetu, u kojem je razmotreno originalno rešenje za elisu aviona, zapazio je strani diplomata na službi u Beogradu i ponudio mu posao u kanadskoj fabrici helikoptera. Lalić je kasnije je prešao u vodeću svetsku avio-kompaniju.

– Rasipamo dragocene kadrove u veku nezapamćenog napretka tehnike i ne motivišemo decu da se usmere na ta zanimanja – pričaju aviomodelari.

Spoj veštine i znanja

Boško Laćimić kaže da je, nažalost, komercijalizacija učinila svoje, pa se uglavnom ulaže u fudbal i košarku, iako ima mnogo dece sa drugim interesovanjima, a ne samo za te favorizovane sportove.

– Avio-modelarstvo je više od sporta, sjajan spoj različitih veština i znanja i mora se naći način da se mališanima, koji nisu za fudbal ili košarku, da šansa a tehnika privlači mnoge od njih. Modelarstvo može da ih odvede u neku tehničku struku. Bez inženjera i tehničara ni jedna zemlja u svetu ne može da napreduje – kaže on.

Dobar i za treće doba

Avio-modelari ukazuju da njihov sport ima jednu veliku prednost u odnosu na ostale.

– Njim se možete baviti sve dok ste spremni da trčite. Nema ograničewa, što nije slučaj sa
drugim sportovima, gde je sportski vek takmičara ipak ograničen – pričaju oni.