U sali Kulturnog centra Srbije u Parizu otvorena je izložba “Nebeski Milić – Povratak u Pariz” posvećena jednom od najvećih srpskih slikara Miliću od Mačve, koja prezentuje prvih 30 godina stvaralaštva “srpskog Dalija”. Ovom izložbom Kulturni centar Srbije u Parizu, nastavlja da kroz svoje Kulturne večeri promoviše stvaralaštvo slikarskih velikana.
Izložbu je organizovao “Dom Jevrema Grujića” iz Beograda u saradnji sa porodicom slavnog umetnika i privatnim kolekcionarima, a pod pokroviteljstvom Ministrastva kulture Srbije, dok su autorke same izložbe, Branka Conić i Andrea Milojević.
Mnogobrojnoj publici najpre se obratila Natali Beljanski, direktorka Kulturnog centra Srbije, koja je pozdravljajući organizatore i goste, najavila i svoj odlazak iz Pariza.
– Za tri godine koliko sam bila direktorka ovog Centra, moj tim i ja smo organizovali mnoge događaje na koje smo više nego ponosni.
Postavku izložbe su otvorili Branka i Aleksandar Conić, a publici su se obratile i kćerke Milića Stankovića, Jelena i Teodora, kao i unuka Maša.
Branka Conić je podsetila da muzej koji vodi sa suprugom Aleksandrom slavi 10 godina od otvaranja za javnost i naglasila da joj je drago što se taj važan jubilej obeležava delima jednog od najtalentovanijih slikara u srpskoj istoriji.
– Ova izložba predstavlja deo postavke koja je prošle godine izložena u Beogradu i zahvaljujem Milićevim kćerkama, Jeleni, Teodori i Simonidi, koje čuvaju uspomenu na oca i njegova dela – rekla je Branka.
Teodora je naglasila da je čen otac bio inteligentan i nadaren čovek.
– Znao je da je talenat dobio od Boga. Bio je fasciniran i tuđim talentom. To ga je uvek držalo dva metra iznad zemlje. Divio se božjem daru, bilo ko da ga je imao. Svog oca zato ne doživljavam kao ekscentrika s pelerinom i beretkom, nego kao čoveka koji je uvek imao uzbuđenje prema talentu, bilo čijem – navela je Teodora.
Posetioci izložbe, među kojima je bila i Vesna Filipović Nikolić, savetnica Ambasade Srbije u Parizu videli su tridesetak umetnikovih dela, među kojima su “Jedan dan u Bulonjskoj šumi”, “Događaj nad Siteom”, “Topovi sa palate Šajo”, “Pad poslednjih s Monmartra”, “Ukleta kuća na putu za Mul” i druge.
Slikarska zakletva
U obraćanjima se čulo i to da je Milić Stanković – Milić od Mačve rođen 1934. u mačvanskom selu Belotić, da je tokom gimnazije izgovorio “Slikarsku zakletvu” samom sebi u ogledalu i rekao: “Moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!”
Po završetku studija na Likovnoj akademiji u Beogradu, Milić se našao među nagrađenim studentima i tokom leta 1959. godine otputovao je u svetsku prestonicu umetnosti – Pariz, što će nepovratno uticati na njegovo kasnije slikarsko stvaralaštvo.
Izlagao širom sveta
Milić od Mačve je imao više od 100 samostalnih izložbi diljem sveta – u Parizu, Briselu, Ženevi, Rimu, Beču i širom Severne Amerike.
Bio je član Mediale zajedno s Vladimirom Veličkovićem , Ljubom Popovićem, Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Urošem Toškovićem, Sinišom Vukovićem, Kostom Bradićem, Vladanom Radovanovićem, Predragom Ristićem, Mirom Glavurtićem, Svetozarom Samurovićem, Milovanom Vidakom i Dadom Đurićem.
