Bolesnoj Manueli Marić iz Beograda, koja je obolela od agresivnog karcinoma jajnika, ovih dana je stigao dar od plemenitog Veljka iz Australije u vrednosti od 200 evra. Agonija ove 53-godišnje žene traje tri godine, kada je saznala da boluje od opake bolesti.
Dobri ljudi iz Srbije, ali i celog sveta skupljali su pomoć za ovu ženu, rodom iz Hercegovine, pa je Manuela nakon dugotrajnog lečenja u Beogradu otišla u Tursku.
– Kada su Turskoj posle PET skenera i magneta videli da ne može da se izvrši operacija, jer bi bio ugrožen moj život, uradili su genetska ispitivanja iz krvi i iz uzetog isečka. U Turskoj sam primila i jedan ciklus hemoterapije, jer se na rezultate analize genetike čeka 4 nedelje. Analiza je pokazala da je gen PALB 2 odgovoran za moju bolest i onkolog iz Turske mi menja terapiju, ukida hemoteraiju, a uvodi lek ldžnparza 150 mg tablete, 2×2 na dan, koji za 28 dana iznosi oko 5.300 evra, a u nekim zemljama ide i više. U Srbiji ovaj lek primaju besplatno pacijenti koji imaju BRCA gen. Moj gen je PALB 2. Lek se koristi dok deluje, neke dve godine, nekima čak četiri. U svakom slučaju cilj je da što duže deluje, ali je nemoguće pratiti cenu leka. Moje stanje je sada mnogo bolje i da nije bilo dobrih i humanih ljudi do mog odlaska u Tursku ne smem ni da pomislim šta bi se desilo – priča ova hrabra žena. Ona se od srca zahvaljuje dobrotvoru.
Rada Simić, siromašna i od raka obolela žena iz Šapca, od sreće nije mogla da dođe do reči kada smo joj rekli da joj je plemeniti Veljko darivao 200 evra.
– Hvala mu do neba. Ovo mi život znači, bolesna sam od kancera, plaćam ženu koja me služi od moje skromne penzije, a moram da platim i grejanje, struju i da kupim lekove. Ovo je za mene nebeski dar, hvala mu još jednom – priča ushićeno Rada.
Da podsetimo, ona je pre skoro 15 godina obolela od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe.
Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomaku je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Ima astmu i diskusherniju. Potom je slomila nogu, koja do danas nije u potpunosti funkcionalna, a potom je jedva preživela i moždani udar zbog kojeg više nije u stanju da brine sama o sebi. Nemajući kud, Rada se obratila za pomoć i Fondaciji Budi human posredstvom koje su joj sugrađani pomagali i omogućili fizikalne terapije i lekove. Nažalost, zbog veoma male penzije često ne može da obezbedi kvalitetnu ishranu, zbog čega joj je svaka pomoć i dalje dobrodošla.
Pomoć od 200 evra obradovala je i višečlanu porodicu Kostadinović iz Šargovca kod Banjaluke.
Slađana Kostadinović (41), majka sedmoro dece, od kojih su dvojica sinova Stefan i Dario bolesni i pate od mišićne distrofije. Ćerke Teodora, Sara, Anastasija i Maša su hvala Bogu zdrave i vredne, a najstarija Duška se i udala.
Oni su više od 15 godina boravili u kući čoveka koji živi u Kanadi, ali sada su prinuđeni da se isele. Dobili su alternativni smeštaj u Kuljanima, takođe kod Banjaluke, ali će morati da opremaju kuću, što neće biti jeftino.
Stoga su bili presrećni zbog dara iz Australije, pa je Slađana poželela sve najbolje plemenitom darodavcu.
– Kao što znate, dva sina su nam bolesna i njih su pre nekoliko godina pomagali čitaoci “Vesti” i na taj način su uspeli da odu u Italiju na lečenje. Nažalost i pored napora lekara nije učinjen pomak u zdravlju dečaka. Muž ide u nadnicu radi sve što može, ali naša skromna primanja ne mogu da zadovolje naše potrebe – priča u jednom dahu Slađana.
Ona je zahvalna ljudima dobre volje koji su ih pomagali i poželela je dobrotvoru mnogo zdravlja i sreće.
Brižna majka
– Dala bih sve na svetu da su Stefan i Dario zdravi, ali sudbina je tako htela i mi tu ne možemo više ništa da učinimo. Samo možemo da se nadamo da će medicina napredovati i da će im pomoći da žive što kvalitetnije i bolje – drhtavim glasom priča Slađana Kostadinović, požrtvovana majka.
Dobrota nema granicu
Ganuta gestom humanog Veljka Manuela se zahvalila dirljivim rečima.
– Hvala mu na ovom daru, meni život znači, ovaj gest pokazuje da dobrota nema granice. Hvala mu iz dubine duše i želim mu najbolje – poručuje Manuela.
