Fenomen koji se pojavljuje na svakih 20 godina okupio je Zemljane u svakom kutku planete s pogledom uprtim u nebo.
|
Tapija na satelit
Ugovor UN koji je stupio na snagu 1984. godine vredi kako za države, tako i za fizička lica zabranjuje državama pravo na posedovanje nebeskih tela kao što je Mesec. Uprkos tome, Denis M. Houp je 1980. godine prijavio svoja vlasnička prava na Mesec u San Francisku. Kako se niko nije usprotivio tom potezu u vremenu od osam godina, koliko je vreme žalbe, Houp je osnovao pravnu firmu (Lunar Embašdž legal), koja ima pravo prodaje parcela na Mesecu. UN i Međunarodna astronomska unija smatraju taj njegov potez prevarom.
|
Mesec je noći između 10. i 11. avgusta bio najveći i najblistaviji jer je u tom trenutku bio najbliži Zemlji. Taj fenomen će se ponoviti tek 2034. godine. U isto vreme mogla se videti i kiša meteora Perseida.
Mesec je pokazao celu svoju osvetljenu stranu, jer je oko 50.000 kilometara bio bliži nama nego kada je u najudaljenijoj tački od Zemlje. Zato je 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji nego što je to uobičajeno kod punog meseca. Inače kad je pun Mesec ili uštap vidljiv je cele noći. Neki narodi su verovali da je Mesec sačinjen od srebra i zato ima moć da privuče novac. Veruje da će čovek dobiti neočekivani novac, ukoliko izađe napolje tokom punog meseca, a zatim otvori svoj novčanik i devet puta kaže: "Meseče, napuni moj buđelar".
|
Iluzija u zoru
Prvi je crtež Meseca napravio Galileo Galilej 1609. godine, a Mesečeve ravnice 1651. godine je Đovani Ričioli nazvao morima. Postoje Mesečeve tajne koje još nisu odgonetnute. Pun mesec u blizini horizonta izgleda znatno veći. U predvečerje ili zoru, ogromni puni mesec izviruje iz krošnji stabala i krovova kuća u senci. Ovaj romantični fenomen se naziva mesečeva iluzija. Najčešće se javlja u letnjim mesecima, u danima kad je mesec nisko, a sunce dovoljno visoko na horizontu.
|
