Premijera dugo očekivanog domaćeg igranog filma “Nebesa” Srđana Dragojevića biće održana 17. novembra u bioskopima Cineplexx Galerija od 19h i Kombank Dvorani od 20 sati, najavljeno je danas na konferenciji za medije nakon specijalne projekcije tog ostvarenja za novinare.
Neobična filmska alegorija sa elementima crne komedije svetsku premijeru je imala 5. avgusta na festivalu u Lokarnu (Švajcarska), a domaće pretpremijere su bile na letnjim festivalima – Dunav film fest u Smederevu, Festival filmske režije u Leskovcu (LIFFE).
Kroz priče smeštene u 1993. 2001. i 2026. godinu, publika prati šest glavnih junaka čije su sudbine određene mnogim nedefinisanim božjim čudima.
Te tragikomične likove tumače regionalni i domaći glumci – Goran Navojec, Ksenija Marinković, Bojan Navojec, Nataša Marković, Nela Mihailović, devojčica Sana Kostić, Miloš Samolov, Srđan Žika Todorović, Radoslav Rale Milenković, Nikola Pejaković, Miloš Timotijević, Anđelka Prpić, Ana Mandić, Goran Jevtić i mnogi drugi.
Scenarista, producent i reditelj filma Srđan Dragojević podsetio je da je sam scenario „Nebesa“ nastao na osnovu tri kratke priče francuskog književnika Marsela Emea (1902-1967), kojeg je veoma voleo da čita kao mali, a danas je zaboravljen pisac i dramaturg.
„Marsel je te sjajne priče pune humora i fantastike pisao između dva velika rata, oko 1930. godine, i stavljene su u sasvim drugačiji kontekst. Ovde u našem filmu je opet savremeni milje, kroz tri razdoblja, u zemlji koja može, ali i ne mora biti naša. Napravio sam svet u kome je bilo pola veka ateizma i socijalizma, a onda je iznenada uvedeno hrišćanstvo“, izjavio je reditelj, čuven po filmovima „Mi nismo anđeli”, “Lepa sela lepo gore”, “Parada”, “Rane”.
Autor smatra da je danas veoma teško napraviti jednostavan film o veri i hrišćanstvu, ali da priča postavlja pitanja, iako ne daje odgovore.
Dragojević je podelio taj podatak da mu je sestra monahinja i kada je gledala film, ocenila ga je kao – hrišćansku komediju.
„Po meni je film hrišćanska alegorija. Kada smo bili na festivalu u Španiji, u Valensiji, publika i mediji su ga definisali kao „Bunjuelovu kritiku društva“, ili u vidu kritike države i crkve. Meni najviše imponuje kada moj film posmatraju kao Roršahovu mrlju, tako da svako može da učita nešto drugo, da projektuje svoje stavove iz različitih vizura“, objasnio je režiser.
Kako je naveo, film ne predstavlja blasfemiju, niti kritiku religiju, duhovnost, ni crkve, već analizira pitanja i teme – kako se čudo doživljava danas i da li je svako čudo stiglo od Boga.
Takođe, Dragojević je želeo da ova fragmentarna, mozaična struktura scenarija prema postavljenim pričama, ima težište ka temi greha, opraštanja, žrtvovanja.
Producent filma Biljana Prvanović ispred kuće „Delirium films“ koju vodi zajedno sa Dragojevićem, istakla je da je danas pravo čudo snimiti celovečernji igrani film, jer pripreme traju godinama da bi se stiglo do prvog dana snimanja.
Opet, ona je naglasila da vole posao koji rade, već 30 godina su u tome oboje, a sve vreme je bilo teško, komplikovano, doći do sredstava, i konkretno „Nebesa“ su planirana skoro četiri godine.
Poređenja radi, prethodni filmovi reditelja kao „Rane“ ili „Lepa sela“ snimljena su za 76 i 78 dana, a najnoviji film za 56.
Budžetu su limitirani, i kreatori filma moraju da se uklapaju u rasporede snimanja, da sve bude brže, a da se ne gubi na kvalitetu.
Putem Zoom aplikacije javili su se glavni glumci filma iz Hrvatske – Goran Navojec i Ksenija Marinković.
Navojec je otkrio da mu je scenario filma većim delom bio jasan, ali da su tokom snimanja otkrivali nove slojeve koje je trebalo definisati, razjasniti, da i publika može sve da razume.
Kako je reditelj odredio da Navojec glumi metaforu, tako je hrvatski glumac i pristupio svom liku, jer“ ima u sebi metaforično srce i dušu“, i bilo mu je lako da to dočara i na ekranu.
„U čuda treba verovati i kada se to čini neverovatno“, rekao je glumac i dodao da jedva čeka u bioskopu da gleda film, jer je do sada video samo radnu verziju.
Ksenija Marinković je nazvala reditelja pravim čudom, šta sve ume i zna da pruži, a sve tri priče filma su joj izvanredne, jer postavljaju nova pitanja i govore o drugim čudima.
„Moja junakinja Nada nema nikakvu nadu, ne veruje u čuda, a kad se ona i dese, ona misli da je to neka prevara. Veoma je slojevito i zanimljivo, posebno način na koji se ulazi u sve tri priče. Bilo je ovo pravo putovanje kroz film“, izjavila je Marinković, poznata domaćoj publici i iz ostvarenja „Ustav Republike Hrvatske“ Rajka Grlića, gde je Nebojša Glogovac briljirao.
Nela Mihailović je rekla da režiser Dragojević ima snažnu strast i odličnu stvaralačku energiju kao retko ko u ovom poslu, tako je zadovoljna njihovom prvom saradnjom.
„Delovalo mi je da sam svoj lik lako uradila, iako mi se u početku da neće ići tako. Teška je tema kada se proičita, nimalo jednostavno“, primetila je Mihailović, aktuelna i sa filmom, a uskoro i serijom „Nečista krv – Greh predaka“.
Nela je ispričala da je za nju bilo čudo da ju je pozvao Dragojević telefonom dok je ona bila na gostovanju u Dubrovniku sa Narodnim pozorištem.
Ona se tada našalila da je možda zove Frensis Ford Kopola da rade zajedno, i onda se oduševila kad je to bio Dragojević sa ovom ponudom.
Provokativna filmska priča se bavi izazovima hrišc?anstva u post-socijalističkom društvu, ispričana u tri poglavlja – „Greh“, „Milost“ i „Zlatno tele“, tokom tri dekade savremene istorije.
Nataša Marković tumači ulogu Julije, čiji lik devojčice publika prati u prvoj priči, onda je ona odrasla devojka koja stasava kasnije u trećem fragmentu.
„Sviđa mi se što sve započete priče imaju svoj epilog, a moja Julija se pojavljuje 30 godina nakon tog porodičnog brodoloma koji ih zadesi u prvoj situaciji“, rekla je Marković i dodala dam je film do sada gledala dva puta i da ima potrebu i dalje da ga gleda.
Srđan Žika Todorović ovde nastupa u epizodnoj ulozi, za razliku od glavne role u drami „Atomski zdesna“ (2014) istog reditelja, i primetio je da su oba filma okupila regionalne glumce, što mu se veoma svidelo.
Dragojević deli glumce na one koji se jave reditelju čim pročitaju scenario do kraja i druge koji svaki čas zivkaju dok iščitavaju tekst, a Todorović spada u ovu prvu grupu.
„Ovo je najotkačeniji scenario koji sam ikada pročitao, deluje kao neki roman. Za moju ulogu slikara Mikroba savete sam dobijao od pravog slikara Uroša Ðurića“, otkrio je Žika Todorović.
Zanimljivo je da je ovo prvi srpski film koji je nastao kao koprodukcija svih šest zemalja bivše Jugoslavije: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, uz podrsku “ARTE televizije”, nemačkog MDM fonda i Euroimage-a.
Posle premijere 17. novembra u Beogradu, „Nebesa“ putuju odmah sutradan u Novi Sad, zatim Niš, a 20. i 21. decembra kreću u Hrvatsku na premijere u Zagrebu i Rijeci.
U planu je da se prikazuje tokom decembra i u Sarajevu, ali i u nekoliko gradova Nemačke, gde će lično prisustvovati reditelj.
