"Ovakva ekonomija puna neizvesnosti samo podiže cenu izlaska iz postojeće ekonomske i društvene krize. Vreme za čekanje nam je već isteklo, a to potvrđuje pribegavanje smanjivanju plata i penzija", kazao je Đogović i naglasio da je pre četiri godine pokrenut proces fiskalne konsolidacije i reformi u javnom sektoru, ne bi bilo potrebe za smanjivanjem primanja stanovništva.
"Prošle godine bi bilo dovoljno smanjivanje od 10 odsto, a ove očigledno taj procenat nije dovoljan i ostaje bojazan, ako se ostane na nagoveštajima, da će već krajem sledeće godine biti potrebno razmatrati dodatne mere štednje čime bi se pokrenuo jači talas recesije i dublje zapadanje u agoniju krize", kazao je Đogović.
Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi u "crnoj rupi beskonačnosti u kojoj nema dna", pa kreatori ekonomske politike treba racionalnije i odgovornije bez ikakvih marketinških primesa na delu, a ne na rečima, da pokažu da razumeju ozbiljnost situacije.
"Poslovna 2014. je godina nagoveštaja, ostaje da se vidi da li će i 2015. biti godina reformi ili još samo jedna propuštena šansa koja će Srbiju pogurati još dublje u agoniju beskonačnosti crne rupe u kojoj se nalazi", naglasio je saradnik IZIT-a. On je ocenio i da će u narednoj godini izvoz Srbije ići u "rikverc" precizirajući da je u prvom tromesečju 2014. rast izvoza bio 22,1 odsto, u prvih šest meseci 16,6 odsto, a za osam meseci 8,9 odsto.
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavinost" ističu da su nakaradnim Zakonom o radu, Zakonom o PIO i drugim zakonima iz domena radnog i socijalnog zakonodavstva, prava iz rada i po osnovu rada potpuno derogirana, umanjena su ranije stečena prava zaposlenih i penzionera, a njihov i standard njihovih porodica sveden je na puko fizičko preživljavanje", ističe se u saopštenju reprezentativnih sindikata povodom Svetskog dana za dostojanstveni rad, koji se sutra (7. oktobra) obeležava.
Ti sindikati su ukazali da su stope nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji u poslednje dve godine udvostručene i skoro izjednačene.
"Više od 24 odsto radno aktivnog stanovništva nema posla, a još toliko ih radi ‘na crno’, bez ugovora o radu, bez mogućnosti da ostvare bilo koje pravo iz rada i bez osnovnih uslova i mera za zdrav i bezbedan rad", navodi se u saopštenju i dodaje da veliki broj zaposlenih, koji rade puno radno vreme i postižu standardni učinak, prima minimalnu zaradu koja je ispod "linije siromaštva" za tročlanu porodicu, a da je mnogo radnika kojima poslodavci ne uplaćuju doprinose.