Nekadašnji šef nemačkog koncerna Folksvagen Matijas Miler tvrdi da nije prošlo vreme motora s unutrašnjim sagorevanjem i da će dizel i benzinski motori još godinama vladati drumovima. Ovakva izjava menadžera, kome se može verovati, jer je do pre tri godine vodio kompaniju koji je najveći svetski proizvođač motornih vozila, zaslužuje pažnju i prija ušima milionima vlasnika automobila zapljusnutih besomučnoim kampanjom u korist vozila na struju koje Nemci podsmešljivo nazivaju – “šteker auto”.
Miler je posle napuštanja čelne pozicije u Volfzburgu jedno vreme mirovao da bi se nedavno uključio u politiku. Pre godinu dana je prišao Slobodnoj demokratskoj partiji (FDP) koja mu najviše odgovara, jer je on oduvek zastupao interese krupnog kapitala, a time i automobilske industrije, možda i najvažnijeg oslonca nemačke privrede.
U toku je kampanja za pokrajinske izbore u Baden-Virtembergu koji će biti održani sredinom marta, a nemački mediji procenjuju da će tamošnji birači umeti da cene ovu Milerovu podršku opstanku klasičnih automobila. U toj pokrajini je i sedište Dajmlera i Poršea, tako da sve ovo godi i njihovim menadžerima i radnicima.
– Ne težim političkoj karijeri – izjavio je on ekonomskom dnevniku “Handelsblat”, koji podseća čitaoce da se Miler uvek zalagao za manje mešanja države u privredu, jačanje konkurentske borbe i okvirne uslove koji se neće svaki čas menjati.
U danima kada se veliča nagli prodor električnih vozila koji se Nemcima već uveliko reklamiraju, preko gradnje gigafabrike kraj Berlina, koju pravi američki biznismen Ilon Mask za svoj automobil tesla, a zdušno ga podržava šef Folksvagena Herbert Dijs, novopečeni političar Miler tvrdi da “vozila sa oto-motorima nisu mrtva, jer će uz nova tehnološka rešenja imati budućnost”.
On dobro zna šta govori, a pritom je uveren da će se i 2030. godine nemačkim putevima kretati između 30 i 40 miliona benzinaca i dizelaša. Ako se nauka potrudi da tim vozilima obezbedi sintetičko gorivo, ona će dati svoj doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida za koju ih sada najviše optužuju.
Briga za radnike
Matijas Miler (67) vodi računa i o radnim mestima stotina hiljada zaposlenih u nemačkoj autoindustriji. Većina bi se našla na ulici ako prestane proizvodnja automobila s klasičnim motorima, pa on upozorava vladu u Berlinu, ali i EU, da se do “smanjivanja emisije ugljen-dioksida ne stiže gašenjem industrije”.
Neka kupci biraju
Neka kupci automobila, umesto vlade, odluče kakvo vozilo hoće da kupe, klasično ili ono koje pokreće struja, stav je kojim je Miler sigurno već privukao mnogo onih koji podržavaju takvu politiku. Optužio je nemačku vladu da je zbog skandala sa dizelom, kojim su Amerikanci otvorili put Ilonu Masku, brutalno odbacila ta vozila umesto da podrži industriju i pomogne da se sačuva proizvodnja.
