Dođe mi da se ubijem kad vidim šta je ostalo od firme u kojoj sam proveo ceo radni vek. Juče je ovde bio novi vlasnik, ima kola za koja je dao više para nego za sve naše godišnje plate, a te plate nismo dobili već osam meseci.
Ovim rečima je, neki dan, pred TV kamerama, iz grupe štrajkača sa juga Srbije, čovek sa čijeg lica su kapale suze i očaj, opisao situaciju u kojoj se našao godinu-dve pred penziju. Nema da plati struju, telefon, grejanje…
Meso, kaže, on i njegova porodica nisu videli već nedeljama. Živi ispod svakog nivoa ljudskog dostojanstva. Takvih je u Srbiji sve više i ako do sada nisu, ovog proleća Srbiju će preplaviti štrajkovi i protesti onih koji nemaju od čega da žive. Đavo je došao po svoje. Stigli su računi.
Sve ovo je posledica bezumne privatizacije i takozvane tranzicije koju su u Srbiji smislili i provode "eksperti" čudna ljudska vrsta rođena u srpskoj oktobarskoj revoluciji, vrsta iza koje se u ovoj zemlji kriju razne bitange, bleferi, poluinteligenti, opsenari, neznalice i kriminalci.
Neko će reći da je srpski Zakon o privatizaciji dobar. Tačno, dobar je, ali ga niko ne poštuje. Što to ne rade novoustoličeni srpski biznismeni ni po jada, njihov jedini cilj i jeste bio pljačka, ali zašto država sve to posmatra i ništa ne čini. Nisu li, kao što narod misli, mnogi iz državnog aparata uključeni u svesno rasturanje i rasprodaju Srbije? Uz veliku nadoknadu, naravno.
Nekada je u Kraljevu postojao gigant svetske vatrostalne industrije i zvao se "Magnohrom". Deset hiljada zaposlenih, vrhunski proizvodi, otvorena vrata svetskih tržišta, dobra poslovna politika…
Danas u "Magnohromu" radi samo jedan mali pogon, sa 200 zaposlenih, a gotovo sve mašine i proizvodne linije novi vlasnik je demontirao i prodao. Ostavio je iza sebe i 12 miliona evra duga i nestao. Niko ga nije sprečavao da rastura "Magnohrom". Zašto? Zbog čega je država gledala taj zločin koji nije trajao dva dana već nekoliko godina? Ovo je samo jedan primer, a takvih je u Srbiji nekoliko stotina.
Ovih dana je Agencija za privatizaciju Vlade Srbije raskinula 18 ugovora o privatizaciji. Uglavnom tamo gde je priča završena i gde se ništa više uraditi ne može. Ali… ni taj potez nije prošao bez ovog – ali.
Među onima sa raskinutim ugovorom našao se i Nenad Popović. On je 2005. kupio "Minel Elektrogradnju" za nešto više od tri miliona evra i do pre neki dan isplatio je 85 posto duga državi. Poslednju ratu, od pola miliona evra, uplatio je sa šest dana zakašnjenja. Državi je to bilo dovoljno da raskine ugovor.
Državi je Popović isto što i oni hajduci što su "privatizovali" kraljevački "Magnohrom". Nenad Popović je do sada Agenciji za privatizaciju uplatio 24 miliona evra. Nijedna firma koju je kupio nije otpuštala radnike, naprotiv. Nijedan sindikat tih firmi nije se pobunio protiv Popovića. U svim tim firmama plate stižu redovno i gotovo svuda su iznad republičkog proseka.
Sindikat "Minel Elektrogradnje", koju je na ime pomenutog duga Agencija oduzela Popoviću, najavljuje proteste ispred sedišta Agencije. Biće to prvi slučaj u Srbiji da sindikat izvodi radnike na ulicu kako bi branili svog poslodavca od države.
I gde je tu pamet, gde moguće objašnjenje? Ako ga ima, onda leži u činjenici da je Nenad Popović, poslanik u Skupštini Srbije, na listi opozicione Demokratske stranke Srbije i da svaku priliku koristi kako bi ovima što vode srpsku privredu rekao da zemlju vuku u propast.
