U tekstu pod naslovom "Ne pojednostavljujte rat u Bosni" navodi se da je sasvim ispravno da Radovan Karadžić treba da plati za zločine za koje ga sud proglasi krivim, ali ne treba zaboraviti da on i Slobodan Milošević nisu stvorili tu situaciju, već su je iskoristili i "pustili da ih voda nosi".
|
|
Način na koji će ratove u bivšoj Jugoslaviji oceniti budući istoričari još je predmet debata, ali zapadni mediji već imaju svoju verziju. Pojednostavljena naracija prikazuje Srbe kao agresore, bosanske muslimane kao žrtve, NATO kao spasioce i heroje, a Hrvate kao zbunjene posmatrače. Možda je uvek sudbina gubitnika u nekom konfliktu da bude "loš momak" u filmu koji sledi, a to je čini se slučaj sa bosanskim Srbima.Geneza, korijen konflikta bio je u raspadu Jugoslavije i usponu agresivnog nacionalizma u vakuumu koji je nastao raspadom Titove ideologije bratstva i jedinstva i ne smije se svoditi samo na dobre i loše momke.
Još jedan važan faktor, koji se često izostavlja u zajedničkom, opšteprihvaćenom stavu o tome šta se dogodilo u BiH je nesigurna, "sve – je – moguće" atmosfera kada se Jugoslavija raspala.
U to vreme bilo je opšteprihvaćeno da Bosnom treba da upravljaju i dominiraju bosanski muslimani, a u BiH je oduvek postojalo veoma jako prisustvo i uticaj pravoslavnih Srba. Kada je taj region bio federalna jedinica unutar Jugoslavije ta raznolikost nije vodila toliko podelama i pucanju, niti je postojao imperativ da se definiše koja je etnička grupacija dominantna.
Ako se izostave te nijanse iz rezimiranja konflikta u BiH onda će istinske lekcije biti izgubljene za opštu javnost, a to se već podudara sa neproporcionalno velikom pažnjom koja se posvećuje nekolicini srpskih lidera kao da je njihovo hapšenje i suđenje nekako rešilo problem, a u stvari nije.
|
Mediji Karadžića nazivaju "Zver iz Bosne" i "brijačem", a sa druge strane imamo "srbofilsku" odluku britanske vlade da uhapsi ratnog predsednika predsedništva BiH Ejupa Ganića, čoveka optuženog za ratne zločine. Prostiče da je biti Bosanac jednako biti nevin, a to je potpuno u skladu sa idejom da su Bosanci isključivo bili žrtve "zlih" Srba. |
Karadžić je možda i imao komandu na snagama bosanskih Srba, ali on je uvek i pre svega bio političar, što otežava da bude utvrđeno šta je on lično naredio, a šta neki niže rangirani zvaničnik.Opominjujuća priča koju BiH mora da nam ispriča nije o zlim pojedincima već o opasnostima agresivnog nacionalizma i frakcionaštva, a to je danas relevantnija lekcija nego ikad u svetu koji se sve više smanjuje.
U stvarnosti, političko rukovodstvo BiH načinilo je neke tvrdoglave poteze koji su dramatično eskalirali početnu situaciju. U martu 1992. godine lideri bosanskih muslimana su ishitreno organizovali referendum o nezavisnosti od Jugoslavije pre same debate o mogućoj secesiji i čuli su se jasno razlozi i za i protiv.
To je rezultiralo poraznom odlukom Srba da bojkotuju referendum ostavljajući ih bez prava glasa kada je izborno telo većinom podržalo secesiju. Kasnije tog meseca potpisan je sporazum u Lisabonu koji je postavio okvir za multietničku koalicionu vladu.
Potpisnici su bili Radovan Karadžić za Srbe /predstavljajući 31 odsto populacije/, Mate Boban za Hrvate /14 odsto/ i Ailja Izetbegović za Bošnjake /43 odsto/.
Međutim, dve nedjelje kasnije Izetbegović odlučuje da povuče svoj potpis i kaoliciona vlada je napuštena, što je rezultiralo da 45 odsto populacije nema pravo glasa u odnosu na vladu bez jasnog objašnjenja zašto. Ovaj godađaj bio je od ključne važnosti u eskalaciji postojećih tenzija u sveopšti rat.
