Građane Srbije koji najčešće zbog siromaštva pokušavaju da odu u Nemačku kao lažni azilanti, zabrinuo je reformski zakon u oblasti azila koji je usvojio zvanični Berlin.
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović otkriva za "Vesti" da postoji veliko interesovanje za nove nemačke mere. Najčešće im se obraćaju oni koji zbog nemaštine hoće da odu iz domovine.
– Ovih dana se usijao naš telefon od poziva, uvek sa istim pitanjem šta donosi nova azilantska politika Berlina. Ljudi ne kriju da žele da odu kako bi rešili osnovna egzistencijalna pitanja i neke zdravstvene probleme – kaže Đurović.
|
U talasima iz Srbije |
On je ukazao da je među azilantima najviše onih romske nacionalnosti, ali da oni nisu jedini koji bi da odu, već je sve više i ostalih. Ipak je i dalje najviše Roma koji su se po odlasku uglavnom pozivali na kršenje njihovih prava poput rasne diskriminacije u zapošljavanju i socijali. Đurović kaže da je bez obzira na te tvrdnje i nemačkim vlastima jasno da je reč o ekonomskim razlozima, jer nisu progonjeni, niti im je život u opasnosti.
Naš sagovornik se nada da će nemačke mere doprineti smanjenju zabrinjavajućeg trenda, ukazujući da broj odlazaka u prvih pola godine ozbiljno nadmašuje statistiku iz istog perioda 2013.
Podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da je u tom periodu broj ljudi iz Srbije koji su tražili azil u Nemačkoj udvostručen.
– U prvih pet meseci prošle godine je bilo 3.520 zahteva, a ove 7.660. Srbija je ulagala napore, ali do sada nijedna njena mera, niti mera Nemačke nije urodila plodom. Stoga se nadam da će ova reformska odluka Berlina konačno uroditi plodom, kao što se to desilo i u drugim članicama EU koje su pooštrile azilantsku politiku – ukazuje Đurović.
|
Najezda u EU |
