Posle osveštanja jaja, pričesti, ispovesti i deljenja nafore i jaja, parohijani su proveravali čije je jaje najtvrđe. Među njima su bili otac i sin Uroš i Bojan Soldat.
Uroš je kao dete u selu Kriškovci, opština Laktaši u Republici Srpskoj naučio kako se proslavljaju veliki praznici i tu ljubav je preneo i na svoju decu Milana i Bojana, koji su rođeni u Frajburgu.
U duhu pravoslavlja sve velike praznike su proslavljali u hramu u Frajburgu ili u Banjaluci
i Uroš se nada da će tako njegova deca učiti svoju. Svaki veliki praznik, a posebno Vaskrs je za njih svetinja, kada se obeležava u porodičnoj atmosferi i mnogo im je lepše kada su u Banjaluci nego ovde.
– Ali ne može se stalno biti ni u otadžbini, zato je veoma važno što nam je omogućeno da svoju veru i tradiciju obeležavamo i u Nemačkoj – kaže Uroš.
Bata Miletić se uskoro vraća u rodno selo Subotinac kod Aleksinca. Iako je u vreme njegovog odrastanja bilo zabranjeno da se ide u crkvu, njegovi se toga nisu pridržavali pa je kao dete naučio običaje i da je vera svetinja, koju je preneo i na svoju decu Bana i Kristinu.
Za Kristinu i njenog supruga Vladimira Đukića, koji je nedavno došao iz Šipova za Frajburg ovo je prvi zajednički Vaskrs od kada su u braku, pa će verovatno u njihovom sećanju ostati i kao jedan od najslađih.
Nema više razdvajanjaRade i Bosa Trkulja su u crkvi bili sa svoja četiri unučeta Dejanom, Davidom Mihailom i Emilijom. Posle godina razdvajanja od svoje dece Dragane i Sime za njih nema ništa lepše nego kada su sada svi zajedno i posebno se raduju što su svi prihvatili veru kao nešto bez čega se ne može i što rado dolaze u hram i pomažu svoju crkvu. Najlepše im je kada se porodično svi pojave u crkvi, a desna ruka ne samo u porodici već i u crkvi je i zet Dejan Danilović.
|
