Srpska književnica Ljiljana Habjanović Đurović je rekla da njena nova knjiga “Tamo gde je ona” pokazuje značaj žena za hrišćansku crkvu, da je imala nekoliko ponuda da se ekranizuje “Ženski rodoslov”, kao i da se sprema film po romanu “Naš otac”.
Habjanović Đurović je rekla da će kao i svake godine biti na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga, gde će potpisivati svoja brojna dela, među kojima je aktuelni roman “Tamo gde je ona”.
– Pišem svakog dana, nedeljom i praznikom, osam, devet sati, zato da ne bih prekidala emociju, misao koju imam. Sve je u mom životu podređeno tome – priznala je Habjanović Đurović.
Napomenuvši da se saoseća dok piše, ona je rekla da ponekad zaplače ili je zaboli ako se to dešava nekoj njenoj junakinji.
Roman “Ženski rodoslov” je preveden na 12 jezika, a Habjanović Đurović je primetila na osnovu povremenih pisama čitateljki iz zemalja poput Egipta ili Grčke, da “priča o svemu kroz što prolaze žene nije samo naša lokalna priča – to je opšteženska sudbina”.
– Nova generacija su devojke koje imaju svoju profesiju. Mi smo se borile za to pravo. I generacija pre nas da ima pravo na posao, da ne mora da ga napusti kad se uda, da nisu porodične obaveze samo njene – ocenila je spisateljica.
Govoreći o romanu “Tamo gde je ona”, Habjanović Đurović je napomenula da su od sedam Vaseljenskih sabora hrišćanske crkve četiri organizovale žene, kao prvi carica Jelena utičući na svog sina cara Konstantina.
Prema njenim rečima, jedna od junakinja “Tamo gde je ona” je carica Pulherija koja je zaslužna za treći i četvrti Vaseljenski sabor, gde se crkva obračunala s jeresi uperene protiv Bogorodice.
Habjanović Đurović je dodala da se nakon razdoblja ikonoborstva, sa sedmim saborom i caricom Irinom vraća ikonopoštovanje, a carica Teodora potvrđuje te odluke.
– U ovoj knjizi se vidi koliko su veliki značaj imale žene za hrišćansku crkvu, od Presvete Bogorodice i žena mironosica do naših dana – naglasila je spisateljica.
Nakon što se molila Svetom Nikoli, Svetom Vasiliju i Svetom Đorđu, Habjanović Đurović je prošlo kroz glavu da se kao žena pomoli svetoj Petki.
– Kad uđem u crkvu Svetog Marka, tamo je niša s ikonom, malo sam zazirala da je pogledam, izgledala je mnogo strogo. Tada sam se pomolila svetoj Petki. Onda sam napisala ‘Ženski rodoslov”.
Ne treba trpeti nasilje
Prema rečima Ljiljane Habjanović Đurović, svedoci smo velikog nasilja nad ženama u porodici, a žene su obrazovanjem dobile svest da to ne moraju da trpe.
– Samo moraju u svojoj glavi da izaberu, da prečiste to i da ne moraju trpe. Ja sam to da žensko mora da ima svoje parče hleba naučila od babe, a od majke da ne treba voleti onog ko te ne zaslužuje – rekla je ona.
